Прошле недеље организације „Хјуман рајтс воч“ и „Амнести интернешенел“ саопштиле су да је 13 затвореника ослобођено из тајног затвора украјинске службе безбедности (СБУ) након што су крајем августа ове организације објавиле извештај „Ви не постојите“ о злочинима СБУ.
Спутњик је успео да ступи у контакт са једним од затвореника који је и даље у тајном затвору. Према речима нашег саговорника, чије име не наводимо из безбедносних разлога, током хапшења припадници тајних служби су га претукли, а потом су му ставили пластичну кесу на главу.
„Неколико пута сам губио свест због недостатка кисеоника“, каже он.
Према речима затвореника, он је преживео зато што је одлучно одбио да сведочи. Оне, који су нешто проговорили, појео је мрак.
„Видео сам једног човека плавог од модрица, њега су претукли, вероватно, бејзбол палицом — одбијени су му бубрези, поломљена ребра, добио је потрес мозга“.
Према његовим речима, затвореници често добијају тешке повреде, али не и адекватну медицинску негу.
Затвореник каже да су за тортуре задужене управо безбедносне службе. Он тврди да они имају самица у којем припадници ових служби могу да муче људе како год желе, јер нико нема овлашћења да контролише њихов рад.
Још један затвореник је преко супруге испричао Спутњику шта ради СБУ како би политички затвореник дао „исправну“ изјаву на саслушању.
„Специјалне службе на бруталан начин хапсе човека, али у папирима се пише да је он сам дошао у полицијску станицу. Како би човек признао кривицу, мучитељи га ударају шокером по полним органима и ломе му прсте“.
Рођаци затвореника кажу да га припадници СБУ нису злостављали, али да је његова супруга неколико пута добијала претње јер су полицајци објавили снимак хапшења њеног мужа на којем она даје кућну адресу.
Она каже да се обратила представнику ОЕБС-а и да је он рекао да је то кршење права на приватност.
„Написала сам изјаву, али ме нико није звао. Тада сам звала канцеларију али они су рекли да нема материјалних доказа о извршењу злочина. Истовремено, почела сам да добијем поруке на мобилни телефон — ’ти си супруга сепаратисте‘. Ћерка и ја смо напустиле Украјину па смо се преселиле у Русију“.
Још један бивши затвореник, Николај Вакарук, каже да су 9. децембра 2014. у његов стан у граду Украјинску (Доњецка област) дошла униформисана лица без ознака, са фантомкама на главама. Они су претресли стан и одузели сва документа и три хиљаде долара, а онда су га заједно са непознатом женом бацили у подрум.
„Следећег јутра почело је ’саслушање‘. Од осам до 16 сати су ме практично убијали. То су радила двојица у цивилу и са фантомкама на глави, али редовно су долазили припадници различитих националистичких јединица попут ’Дњепар‘ и ’Донбас‘, загревали су се тако што су ме тукли по леђима. Чуо сам жену како вришти. Рекли су ми: ако желиш, негде за пола сата ће исто тако вриштати и твоја супруга. Кажем: не желим, шта би требало да урадим? Одговарају: Пиши, сад ћемо ти диктирати. Написао сам да сам помагао артиљерцима који су се борили против украјинских снага, да сам одавао информације о кретању украјинских војника и војне технике, да сам организовао провокације у свом граду и друге глупости“, каже Вакарчук.
Према речима Вакарчука, украјински медији су „у најмању руку необјективно“ писали о тајним затворима. Рецимо, један од њих је навео да је Вакаручук пре хапшења био у Русији.
Упркос бројним чињеницама и извештајима међународних организација, Руководство СБУ и даље негира постојање тајних затвора.
