Петнаест година је прошло од када је деветнаест терориста, припадника Ал Каиде, отело четири путничка авиона пуних путника и напало њујоршки Светски трговински центар, зграду Пентагона у Вашингтону, а један се срушио на пољу у близини градића Шанксвил у Пенсилванији.
Напад је однео 2.996 људских живота и то је најсмртоноснији напад који је неко извео на америчком тлу. Само поређења ради, јапански напад на Перл Харбур 1941. однео је 2.403 живота. Више од 6.000 људи рањено је у нападима.
Од 11. септембра 2001, свет је ушао у нову епоху. Претходна, која је почела падом Берлинског зида десет година раније, наговестила је оно што је амерички политиколог Френсис Фукујама назвао „крајем историје“. Либерализам, према овом становишту, нема алтернативу — његова победа означила је почетак новог, јединственог света слободе и отвореног тржишта.
Терористички напади на Њујорк и Вашингтон, међутим, показали су да је историја у сталном кретању и либерализам је добио новог непријатеља оличеног прво у Ал Каиди, а данас у ДАЕШ-у. На терористичке нападе нису остали имуни ни други делови света, поготово Европа.
Не може се рећи да је свет постао безбедније место. Према речима професора на Факултету за пословне студије и право Душана Васића, симптоматично је да се терористичке акције које се дешавају и политички догађаји који се најављују у много чему подударају.
„На пример, на петнаесту годишњицу догађаја у САД, кандидат за америчког председника Доналд Трамп изјављује да прете и да су на прагу нови терористички удари, можда још страшнији од оног који се десио 11. септембра 2001. Истовремено, један од лидера Ал Каиде на свом фејсбук-профилу објавио је готово идентичну претњу, да ће они свом силом и где год могу поново ударити на Америку. Видимо, дакле, да је Америка поново у фокусу. Међутим, за разлику од периода пре 15 година, тероризам се преселио у Европу“, каже Васић.
Сви подаци говоре у прилог тези да је Европа изложенија терористичким нападима од САД, каже Васић. Ситуација на терену више иде наруку Америци него Европи.
„Без обзира шта је радила и колико је изазвала распламсавање тероризма широм света, Америка је поприлично успела да се обезбеди. С једне стране, одмах после догађаја 2001. донет је читав низ закона који су били изразито рестриктивни, како према споља, тако и према унутра“, објашњава Васић.
Америка је, пооштравањем услова за добијање улазних виза и подизањем зида према Мексику, затворила границе и улазак у САД учинила рестриктивним. Са друге стране, пооштрила је законодавство.
„Када погледате америчко кривично законодавство и видите шта све потпада под дело тероризма, видите ширину и могућност да државни тужилац покрене поступак против људи који било кога застрашују. Било која врста застрашивања може се квалификовати као тероризам. Када је Џорџ Буш повео ’рат против тероризма‘ заиста је ушао жестоко у многе авантуре широм света које су се негативно одразиле јер нису донеле спокој свету, нису савладале тероризам у међународним оквирима, већ су се као бумеранг вратили тамо где су могли“, каже Васић.
Према његовим речима, постоје и други разлози због којих се тероризам више манифестује у Европи него у Америци. Социјални разлози су међу најважнијима. У САД, наводи Васић, муслиманска заједница има око три милиона људи. Међутим, то су људи који потичу из богатих кругова, образовани, са добрим позицијама у друштву.
Са друге стране, муслимани који су дошли у Европу, дошли су „трбухом за крухом“, каже Васић, потичу из сиромашних слојева муслиманских друштава и у Европи су остали на друштвеним маргинама.
„На пример, у Белгији има око 660.000 муслимана, али из Белгије је у редове ДАЕШ-а отишло да се бори око 436 муслимана. Из Америке, која има пет пута више муслимана, отишло је свега 250 људи“, наводи Васић.
И положај европских муслимана је такав да нису довољно интегрисани у европска друштва, а и талас избеглица више је погодио Европу него САД. То су, према Васићевим речима, само неки од елемената који су допринели постепеном пребацивању ударне песнице тероризма са Америке на Европу.
Иако је седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века прошла кроз талас тероризма, који су тада предводиле екстремне левичарске и десничарске групе, попут Бадер-Мајнхофа у Немачкој, Црвених бригада у Италији или Карлоса-„Шакала“у Француској, Европа је, чини се, била мање спремна од Америке да се ухвати у коштац са новим налетом тероризма, овог пута исламским.
Томе доприноси, не само непостојање јединственог европског безбедносног система, већ и чињеница да се у Европи далеко мање улаже у систем безбедности, каже Васић.
„Начин на који су европске границе уређене, механизам преласка, проласка, контроле, далеко је испод оног режима који постоји у САД, па и испод оног који постоји у Великој Британији. Неупоредиво је лакше ући у било коју чланицу ЕУ, него у Велику Британију или САД“, закључује Васић.
