Од данас би требало да се примењује договор Русије и Сједињених држава о седмодневном прекиду ватре у Сирији, који је постигнут после интензивних преговора. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је са америчким државним секретаром Џоном Керијем у петак увече и усагласио план који садржи пет докумената. Нагласили су да је то солидан, конкретан пакет, али да га неће објавити јер садржи озбиљне и осетљиве информације.
Да је вест о примирју одмах дала позитивне резултате, говори и чињеница да је специјални изасланик УН за Сирију Стафан де Мистура рекао да ће договор Москве и Вашингтона довести до новог политичког дијалога. Заменик руског министра спољних послова Михаил Богданов сматра да би нова рунда преговора сиријске владе и опозиције могла да буде одржана већ почетком октобра.
Владимир Шаповалов, са Института за политику, право и друштвени развој у Москви, поздравља договор Русије и Сједињених Држава и наглашава да је то је прави искорак ка нормализацији ситуације у Сирији и завршетак процеса који је започела Москва након што се на молбу сиријске владе умешала у ситуацију у тој земљи.
„Политичке, војне, дипломатске и хуманитарне активности Русије уродиле су плодом, иако се још пре неколико дана чинило да ће САД одбити да наставе преговоре. Ипак, требало би имати у виду оно што је рекао шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, да нико не може стопроцентно да гарантује да ће план бити реализован. Усаглашавање је једно, имплементација плана је сасвим друго и тај процес би могао да потраје. Сматрам да је веома битно то што су две велесиле пронашле заједнички именитељ.“
Са друге стране, Стеван Гајић са Института за европске студије каже за Спутњик да је тешко унапред давати било какве оцене како ће се примењивати план, који је написан у кабинету, на земљу у којој веома компликован грађански рат траје већ пет година.
„Верујем да Сједињене Државе, сада када је сиријска војска већ потпуно ослободила Алеп, купују време за побуњенике које подржавају већ годинама. Није немогуће да Вашингтон из тог града жели да извуче и војне саветнике, јер постоје бројне спекулације да се амерички али и саветници других земаља налазе у редовима слободне сиријске армије, које ратују против власти у Дамаску“, каже Гајић.
Он не искључује могућност да САД прижељкују поделу Сирије у више зона — Сунистан, у коме би сунити имали своју државу, североисток би припао Курдима (чему се суседна Турска противи) и трећи део би била садашња Сирија, коју би и даље предводио Асад.
Шаповалов додаје да ће отежавајућа околност бити и та што током маратонских преговора Лавров и Кери нису усагласили списак „добрих“ и „лоших“, односно умерених опозиционара и терориста. За тај списак ће бити задужен специјални руско-амерички центар, који ће имати већа овлашћења него координациони центар у Багдаду, који функционише од почетка операције руских ваздушно-космички снага у Сирији.
„Русија гарантује да ће Дамаск поштовати план, а друго је питање да ли САД могу да дају гаранције да ће се тако понашати и опозиција. Америка није једини спонзор опозиције, постоје и друге регионалне снаге, у чијем је интересу даља дестабилизација ситуације у Сирији. Управо због тога нису објављени детаљи плана. Ипак, САД сигурно имају одређене полуге утицаја на земље у региону и уколико Москва и Вашингтон буду поштовали све тачке плана и у координацији решавали сва спорна питања, план ће на крају бити имплементиран“, каже Шаповалов.
Ипак, Гајић каже да је заправо кључно питање који су наредни потези Кине. Она, објашњава Гајић жели да се укључи, јер је свесна да следи главна игра — обнова Сирије. Ко буде радио на том пројекту, оствариће велики профит. Сједињене Државе су рачунале да ће они узети највећи део тог колача када свргну са власти Башара ел Асада, као што су то урадиле у Ираку. Сада им је тај план пропао, оцењује Гајић, јер ће у изградњи нове Сирије учествовати пре свега земље које се о њу нису „огрешиле”, а то су Русија и Кина.
С обзиром на то да се почетком новембра у Сједињеним Државама одржавају председнички избори, Владимир Шаповалова са Института за политику право и друштвени развој у Москви каже да је за будућег америчког председника веома важно да има „тачку ослонца“ у блискоисточном региону, јер би то могло да буде почетак решавања највећег геополитичког проблема у свету. „Надамо се да ће се следећа америчка администрација залагати за рационалан приступ и да ће спроводити блискоисточну политику чији би темељ био план Лавров–Кери“, рекао је Шаповалов.
