Помало неочекивано, избори у Хрватској донели су, по свему судећи расплет једногодишње драме. Неочекивано зато што је изборна кампања више личила на шампионат у испаљивању антисрпских изјава, него на нуђење програма и решења проблема којима је Хрватска већ дуже време опхрвана.
Победник избора, нови лидер ХДЗ-а, Андреј Пленковић, за кратко време успео је, макар привидно, да своју странку врати у десни центар и, изгледа да је то био рецепт за успех. Са друге стране, апсолутном рекордеру у шовинистичким и антисрпским ставовима, лидеру Социјалдемократа Зорану Милановићу, ни деда усташа, који се волшебно појавио у његовом животу током кампање, није успео да донесе довољан број гласова за формирање владе.
ХДЗ, Мост, Бандић и мањине — највероватнија коалиција
Хрватски екстремисти су поражени — коалиција правашких странака, некада у коалицији са Карамарковим ХДЗ-ом, није успела да освоји ниједно место за Сабор. Од екстремиста, једно заступничко место припало је странци Бранимира Главаша.
Уместо екстремиста, главно изненађење избора је левичарско-популистичка групација „Живи зид“, предвођена Иваном Вилибором Синчићем, која је освојила осам заступничких места.
Прво питање које се поставља после избора је како ће изгледати нова хрватска влада. Хрватски медији, као најлогичнију варијанту узимају ону по којој би ХДЗ, који је освоји 61 заступничко место, формирао коалицију са Мостом независних листа (12 места), коалицијом коју је око себе окупио загребачки градоначелник Милан Бандић (2 места) и мањине, које су свеукупно освојиле 8 места у Сабору. Српска мањина освојила је три места и сва три припала су Самосталној демократској српској странци (СДСС).
Као највероватнију, ову варијанту помиње и Војислав Мацоко, новинар хрватског портала „Индекс“. Према његовим речима, ХДЗ са 61 мандатом и Мосту са 12 мандата фали још три мандата.
„Та два мандата ће врло једноставно пронаћи или код Милана Бандића или међу мањинама. Или, највероватније, међу једнима и другима. Било би лоше да се следећа влада састави без мањина, иако у ХДЗ-у нису претерано склони да их приме у коалицију. Додуше, мањине се већ нуде. Верујем да ће на концу и бити тако, да ће успоставити стабилну већину са пет до шест мандата вишка“, објашњава Мацоко.
Српска мањина у Хрватској имаће три саборска заступника, међу којима је и Борис Милошевић. Сада, када су резултати избора објављени требало би, каже Милошевић, стати на лопту и разговарати са могућим партнерима.
„Жеља нам је да прво разговарамо са заступницима осталих мањина, да с њима створимо јак блок и направимо платформу за преговоре са будућом владајућом већином. То је први корак, о свему осталом било би прерано говорити“, каже Милошевић.
Још раније Милорад Пуповац, председник Српског народног већа, најавио је да је српска мањина у Хрватској заинтересована за коалицију са ХДЗ-ом. Он је током кампање оштро критиковао Зорана Милановића због антисрпских иступа.
Пуповац је такође наглашавао да Срби у Хрватској треба да искористе прилику за учешће у новој влади и поправљање положаја Срба у Хрватској. Четири године, колико Срби нису партиципирали у хрватским владама, према Пуповчевим речима, изгубљено су време.
Милановић одлази у историју
Највећи губитник хрватских избора је социјалдемократски лидер Зоран Милановић, зато ни не чуди његова одлука да се повуче са места страначког лидера. Он је рекао да не намерава да се кандидује на следећим унутарстраначким изборима, који, по статуту странке, морају да се одрже најкасније 150 дана од одржавања парламентарних избора.
Мацоко предвиђа да ће унутарстраначки избори у СДП-у морати да се одрже што пре, јер Хрватску у мају идуће године очекују локални избори.
„СДП нема времена за чекање, морају пронаћи новог лидера. Кадровски су јако лоши, године владавине Зорана Милановића заправо су опустошиле странку. Међу виђенијим СДП-овцима остао је његов ужи круг и они сада морају пронаћи неко ново лице које би их водило. Никога од оних који су већ једном изгубили изборе или од Зорана Милановића или на неким општим изборима“, каже Мацоко.
У хрватским медијима већ су почеле спекулације о томе ко би могао да буде Милановићев наследник на челу странке. Као најозбиљнији кандидати спомињу се министар спољних послова у влади Ивице Рачана и садашњи европарламентарац Тонино Пицула, бивши министар унутрашњих послова Ранко Остојић, бивши министар поморства, саобраћаја и инфраструктуре Синиша Хајдаш Дончић, као и Пеђа Грбин, узданица истарског СДП, који је у време Милановићеве владе био председник саборског Одбора за Устав, пословник и политички систем.
Највише шанси за постане нови председник СДП дају се Пицули, човеку са великим политичким искуством и на унутрашњем и на спољнополитичком плану. Пицула се на последњим унутарстраначким изборима кандидовао и ушао у председништво странке, што је за хрватске медије знак да жели да сачува и оснажи унутарстраначки утицај.
Да ли је могуће помирење са Србијом
Сада, када је јасно да су екстремисти, барем они који се тако декларишу, одстрањени из Сабора, да је Пленковић померио странку према десном центру и да се Милановић повлачи са чела СДП, поставља се питање нормализације односа са Србијом.
Борис Милошевић каже да новоизабрани српски заступници очекују да антисрпска реторика коначно престане и да односи двеју држава отопле после дугог периода „хладног рата“.
„Реторика господина Пленковића, док је водио кампању, ишла је у смеру смиривања ситуације. Он, као искусни дипломата, као проевропски политичар, вероватно ће ићи у правцу да односи, и ако не буду топли, буду добри, без повишених тензија и тонова како би се могла решавати међусобно отворена питања“, каже Милошевић.
Тешко је рећи, додаје Милошевић, колико ће бити потребно времена да се српско-хрватски односи врате у нормалу.
„Очекујем да би у наредним месецима могли ићи ка нормалној комуникацији и нормализацији односа, па чак и састављању одређене комисије која ће решавати отворена питања“, закључује Милошевић.
