Карикатура из седамдесетих година 19. века приказује тада два најзначајнија британска политичара, вођу торијеваца Бенџамина Дизраелија и вођу либерала Вилијама Гледстона, као школарце који се гађају блатом. Између њих стоји строги учитељ са прутом у руци који их раздваја.
Карикатура, својевремено објављена у лондонском сатиричном часопису „Панч“, приказала је сву прљавштину тадашњих изборних кампања за британски парламент. Слична карикатура могла би се објавити и данас, поводом америчких председничких избора, само са другим ликовима. Школарци који се гађају блатом били би Доналд Трамп и Хилари Клинтон.
Америчка председничка кампања неуобичајено је прљава. Кандидати једно друго часте увредама као што су то некада радили Дизраели и Гледстон. Тако је Хилари Клинтон, помало у стилу Зорана Милановића, за Трампа и оне који га подржавају рекла да су „шака јада“. Касније је морала да се извињава.
Страсти и предрасуде
Још 1840. један од најискуснијих америчких политичких оперативаца тога времена, Томас Елдер, рекао је: „Страст и предрасуда, правилно изазване и усмерене, учиниће у партијском надметању исто онолико колико и принцип и разлог“.
До сада се, међутим, ретко дешавало да се председничка трка у Америци одвија без позивања на принципе и разлоге, а да страсти и предрасуде играју тако значајну улогу.
„Нешто се десило у Америци. Популизам је узео великог маха, тако се понашају и кандидати. Ако су ова два кандидата најбоље што Америка има, онда је она у великом проблему. Изборни штабови су увек инсистирали на позитивној кампањи. Ова је постала врло негативна и, ако обратите пажњу, када слушате Хилари Клинтон, нема много приче о конкретним акцијама како ће учинити Америку бољом и не спомиње се концепт националног интереса. Све је у облацима, све иде кроз маглу. Плашим се да ниједан кандидат нема јасно дефинисане ставове и правце кретања Америке, осим популистичке“, каже Јован Ковачић, оснивач и председник тинк-тенк организације „Ист-вест бриџ“.
Русија као кец на десет
Као једна од главних тема председничких избора појавила се — Русија. Спољна политика до сада није била главна тема председничких избора. Тек понекад, као што је био случај са ратом у Вијетнаму или са ирачком кризом, спољнополитичке теме играле су значајну улогу.
За Ковачића, важно питање је како се Русија појавила као тема америчке председничке кампање. Све је почело, каже он, када су разоткривени мејлови из штаба Демократске странке, за шта су оптужени руски хакери које подржава руска држава. Ово разоткривање је, према Ковачићевим речима, ударило на уставне основе америчког изборног процеса.
„То је типична клинтоновска доктрина — да бих сакрио један пожар, направићу још већи. Тако да се они нису бавили тиме шта је ту речено, него су рекли држ’те вука и оптужили Русију, само да се људи не би бавили садржином оптужби против руководства Демократске странке“, објашњава Ковачић.
Русија је у садашњој ситуацији односа Истока и Запада сасвим сигурно заинтересована ко ће бити наредни председник САД, наглашава Ковачић, али то не доказује њену директну умешаност у изборе.
„Не треба замерати Русији што је заинтересована да ли ће идући председник бити неко ко ће разговарати са Москвом или неко ко ће јој уводити санкције“, додаје Ковачић.
Реакције из табора Хилари Клинтон не говоре у прилог наставку дијалога са Москвом. Трамп је, са своје стране, врло вешто искористио ситуацију и похвално се изразио о Владимиру Путину и тиме је почео да се допада делу америчке јавности коме је преко главе напетости и тражења нових непријатеља, каже Ковачић.
Трампова предност и Хиларина болест
У финишу председничке трке наметнуло се и питање здравља Хилари Клинтон које би, како спекулишу неки медији, могло да је кошта председничког мандата.
„Оно што смо видели не говори ништа добро. Можда је то нешто тренутно. Ако она није добро, на чему инсистирају Трамп, републиканци и део демократа који је против Хилари, то ће се сигурно одразити на подршку њој“, каже Ковачић.
Без обзира на то да ли је Хилари Клинтон болесна или не, последња истраживања јавног мнења показала су да је Доналд Трамп у благој предности. Да Трамп има веће шансе на изборима, Ковачић је, каже, прогнозирао још када је републикански кандидат био у заостатку 15 поена.
„Није то велика математика. Изненађења су увек могућа и има још времена до новембра, али ако се посматра успех Бернија Сандерса и дода се број његових гласача на број гласача који подржавају Трампа, јасно се види у чему је проблем“, наводи Ковачић.
Хилари Клинтон, наиме, представља елиту вашингтонског естаблишмента, који је почео да својим понашањем, индолентношћу и небригом нервира просечне америчке гласаче.
„То је процес који је почео још 2008. општим хаосом, када се распршио амерички сан, када је у прве две недеље осам милиона људи остало без посла и шест милиона без кућа и станова. У међувремену се није десило много тога што је поправило живот у САД“, каже Ковачић.
Та елита, егоистична и окренута само себи, за коју је Клинтонова везана нераскидивим политичким и бизнис везама, највећа јој је сметња да се приближи просечном америчком гласачу. Стога Ковачић и предвиђа још скандала до новембра.
