Поводом најаве председника Европског парламента Жан Клода Јункера о формирању заједничке европске војне снаге, која би се допуњавала са НАТО-ом, Радић за Спутњик каже да би то био један од врло очигледних начина како ЕУ да покаже да има јединство, и то кроз стварање заједничких оружаних инструмената.
Према његовим речима, већ постоје предлози решења како би то могло да изгледа, а то су управо показале Немачка и Француска, које су још пре доста година формирале заједничку бригаду која функционише у саставу борбено-тактичких јединица националних снага, док је команда мултинационална. Управо такав облик сарадње се, како каже, може протумачити као нека врста паралелног НАТО-а унутар саме Алијансе.
„НАТО, упркос својој ефикасности када је реч о остварењу европских амбиција, уједно представља и препреку за стварање европске војске јер, политички гледано, такав корак би довео до потпуне редефиниције улоге и намене Северноатлантске алијансе. Чак је и могуће замислити постојање европске војске у оквиру НАТО-а, али би се томе у највећој мери противили Американци, као и добар део мањих земаља у источној Европи, које се ослањају на Вашингтон“, истиче Радић.
Саговорник Спутњика каже и да НАТО не може да буде конкуренција европској тежњи, јер су Американци стварали Алијансу према нешто другачијим историјским околностима и принципима, те из тог разлога ће морати да дође до преиспитивања улоге Алијансе у безбедносној структури Европе.
Говорећи о економском аспекту и о евентуалној уштеди новца стварањем европске војске, Радић каже да се тако нешто може тумачити искључиво као оправдање, будући да је у претходних неколико деценија удео бруто домаћег производа (БДП) у финансирању оружаних снага све више падао, а улагања у војску су преполовљена у поређењу са периодом од пре 25 година.
„Најозбиљније питање европске војске није економско већ политичко. Готово је незамисливо да Вашингтон у овим околностима прихвати да има једног снажног европског партнера у оквиру НАТО-а, јер би то у потпуности променило суштину досадашње безбедносне архитектуре у западној цивилизацији“, каже он.
Када је реч о евентуалним роковима за стварање европских оружаних снага, Радић каже да се ради о дугорочном пројекту, чија би коначна реализација могла да потраје и неколико деценија како би се пронашло квалитетно решење, док би сам формални чин објаве о њеном стварању могао уследити у било ком политички погодном тренутку.
„Деценије су неопходне како би се створило нешто што представља чврсту и заједничку идеју која би повезивала те снаге, али мислим да је сарадња кроз НАТО до сада била најбоља припрема за стварање европске војске“, закључује он.
Идеја о формирању европске војске није нова, али је досад остајала на нивоу предлога јер се томе противила Велика Британија. Међутим, убрзо након „брегзита“ најаве о стварању европских снага почеле су да одјекују широм ЕУ, док коначно министри одбране Немачке и Француске почетком недеље нису упутили писмо високој представници ЕУ Федерики Могерини са иницијативом о унапређењу одбрамбене политике ЕУ, која подразумева управо стварање заједничке европске војске.
