Зашто је Приштина равнодушна према спровођењу бриселског споразума, напокон је постало јасно. Карте је на сто положио косовски министар спољних послова Енвер Хоџај речима да „Косово има свој концепт за односе са Београдом, који се не базира само на дијалогу“, већ да је уверен да би, ако ЕУ буде то подржала, за три до четири године могао да буде постигнут „мировни споразум“ који би био — решење. Да би било јасније на какав споразум мисли, Хоџај је као пример навео „Јелисејски“ — онај који су Немачка и Француска потписалe после Другог светског рата.
Да је коначни циљ Приштине параф са Србијом о међусобном признању, није нека тајна, али први пут јавно и јасно изречен став да је преговора доста, наводи на више ствари:
Да ли Приштина на овај начин поручује ЕУ да су завршили са бриселским преговорима? Прелазе ли у офанзиву „притеравања“ ЕУ и Србије уза зид до коначно призна Косова?
А што је најважније, да ли ЕУ због свеукупне унутрашње ситуације може да се одлучи да у овоме подржи Косово, прихватајући предлог Приштине, чиме би дефинитивно ставила тачку на ову причу? И зашто је Хоџај као пример навео баш Јелисејски споразум?!
Фадил Лепаја, директор Центра за балканске студије у Приштини, одговарајући на питање да ли Приштина на овај начин поручује ЕУ да су завршили са бриселским преговорима, каже да је „пуно енергије трошено, са сасвим занемарљивим резултатима“, углавном „због деструктивности српске владе, која још није спремна да сагледа нову реалност, и покушава час лукавством, час притисцима да сачува неку идеју да је Косово Србија“.
„Заправо се ради о томе да српска влада избегава да се суочи са прошлошћу и да се дистанцира потпуно и јасно од политике коју је осудио цео свет због сулуде борбе за територије и злочина над скоро свим својим суседима“, нимало дипломатски одговара наш саговорник из Приштине.
Кад је реч о томе да ли на овај начин Приштина прелази у офанзиву, „притеравања“ ЕУ и Србије уза зид до коначног признања Косова, Лепаја замењује тезу, па каже да „мисли да је то порука да нова европска Србија треба да сатера уза зид стару, балканску, средњовековну Србију“.
„Треба да гледамо у будућност, уз изградњу нових односа на европским принципима, и заједничке интересе, економске, па и безбедносне, због реалних претњи од тероризма и организованог криминала“, каже приштински аналитичар.
Међутим, на питање да ли ЕУ због свеукупне унутрашње ситуације може да се одлучи да подржи Косово, прихватајући предлог Приштине о мировном плану, Лепаја има спреман одговор који почиње тезом да „и у Европској заједници има доста бесплодних преговора, који и кад се постигну неки договори, убрзо се толико искомпликује да постају безвредни“.
„Стварно не разумем како једна европска Србија може градити односе са суседима на другачијим основама него на добросуседским, те сарадњи на свим пољима. То је и порука да Косово заправо треба и може да буде осовина сарадње не само између наше две земље, него и са Албанијом, Македонијом, тако што ће се пренети порука да уместо борбе за територије треба да градимо демократичну, правну државу, ојачамо грађанска и људска права, те да успоставимо нове односе у региону“, мишљења је он.
Јелисејски споразум, који је Хоџај узео за пример а који је помирио некада фашистичку Немачку и Француску, за Лепају је само доказ да је тако нешто могуће.
„Ја верујем да је то једини пут Србије ка Европи, не условљен, већ зато што је то стварно у интересу грађана Србије. У овом питању фашизам уопште није важан. Једноставно се ради се о томе да је Немачка тада окупирала Француску, јер и косовске институције и грађани нису својом вољом били ни у једној Југославији, па ни у Србији, и то су увек доживљавали као окупацију. Приштина ипак прави неки компромис, остављајући по страни све што се десило, а десило се доста тога страшнога, и гледамо ка будућности, јер имамо више заједничких интереса него да се бавимо прошлошћу“, закључује Лепаја.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да принцип Јелисејског споразума за Србију може да буде прихватљив јер на тај начин Албанци са Косова признају да су окупирали део наше територије и чинили злочине који су врло слични онима које су чињени за време Другог светског рата од нацистичке Немачке.
„Сама ствар је више симболична него реална, али није лоше ако су се они већ ухватили тог симбола да га и ми користимо и само поставимо на прави начин, а онда су они ти који се дају поредити са нацистичком Немачком“, објашњава Анђелковић.
Он верује да је Хоџај заиста послао поруку и Бриселу и Београду да Приштина не намерава да реализује оно што је преузела из бриселског споразума у нади да ће њихови амерички патрони успети да им обезбеде да примене само оно што њима одговара.
С друге стране, наш саговорник не верује да је ЕУ тако лакомислена, нити да ће прихватити чак и као идеју Приштински мировни план.
„То није реално колико год ЕУ била на њиховој страни и пристрасна, јер је ово сувише превазилази све границе и чак бих рекао да је у домену провокације“, наводи Анђелковић.
Косовски министар спољних послова Енвер Хоџај истакао је да је циљ Приштине да са Београдом потпише мировни споразум, јер је „потпуна нормализација односа немогућа без међусобног признавања“, додајући да би у супротном сви дијалози били бесмислени. Као претњу региону навео је руски утицај и покушај земаља са Блиског истока да наметну свој утицај.
