У међувремену, међутим, њена се предност скоро у потпуности истопила — Трамп ју је сустигао у анкетама на националном нивоу, и, што је потенцијално значајније, престигао ју је у неколицини кључних држава, попут Флориде и Охаја, које ће заправо и одлучити коначног победника — делом и захваљујући вређању Трампових бирача које је назвала „шаком јада“, и захваљујући „медицинској епизоди“ приликом обележавања 15. годишњице терористичког напада у Њујорку 11. септембра, када се пред камерама умало онесвестила.
Иако је изборни штаб кандидаткиње Демократске партије убрзо саопштио да је реч тек о последици блаже упале плућа, која уз то није заразна, овај догађај распалио је сумње у здравље Хилари Клинтон и њену способност да обавља функцију председника САД, сумње које су већ постојале због, поред осталог, неколико вишеминутних напада кашља током јавних наступа у последње време, због снимака на којима се Хилари Клинтон, која ће 26. октобра напунити 69 година, види како без туђе помоћи не може да се успне уз само неколико степеника, најзад, због неопрезног признања њеног супруга Била Клинтона да се Хилари „онесвешћује често“.
Да ли је Хилари Клинтон болеснија него што се признаје? Да ли ће њено здравствено стање приморати Демократску партију да јој пронађе замену што би, с обзиром на то да је реч о највећој светској сили, био догађај од планетарног значаја? Хоће ли Доналд Трамп успети да искористи слабости своје противкандидаткиње? Шта, уопште, можемо да очекујемо од Доналда Трампа, а шта од Хилари Клинтон?
Ово су биле теме „Спутњик интервјуа“ са спољнополитичким новинаром и дугогодишњим извештачем из Лондона Синишом Љепојевићем, и филозофом политике Николом Танасићем.
„На основу свега онога што је досад постало познато, Хилари Клинтон јесте болесна“, наводи Синиша Љепојевић. „Од 1998. године, када је имала први лакши мождани удар, она има озбиљне здравствене проблеме. Проблем јој стварају тромбови у крвим судовима који ометају напајање мозга кисеоником, а последњи од неколико можданих удара доживела је пре годину и по дана… Због медијске пажње коју је добио њен колапс прошле недеље, о томе се први пут сада и јавно говори“.
„Проблем је у томе што се лагало у вези са здрављем Хилари Клинтон, а америчко јавно мњење је на то веома осетљиво“, указује Никола Танасић. „Подсећам да је и њен супруг Бил Клинтон умало био смењен, не зато што је имао сексуалну аферу (са Моником Левински) већ зато што је лагао о тој сексуалној афери. Сада то лагање о здравственом стању Хилари Клинтон иде наруку Доналду Трампу, који и иначе доста инсистира на тој фами о поквареној Хилари која стално манипулише и износи неистине. И зато смо и видели да је реакција бирача одмах отишла у Трампову корист“.
Иза сцене и далеко од очију јавности, јављају амерички медији главног тока позивајући се на своје анонимне изворе, у врху Демократске партије воде се интензивни разговори о потенцијалном заменику Хилари Клинтон, ако се њено здравствено стање погорша у наставку кампање. Ко би то могао да буде — Берни Сандерс, који је на прелиминарним изборима освојио друго место али тако што се партијски естаблишмент из све снаге потрудио да његов избор спречи, или неко ко се за председничког кандидата демократа уопште и није кандидовао, попут актуелног потпредседника САД Џозефа Бајдена, чије се име у овом контексту спомиње већ неко време? „Све је могуће“, упозорава Синиша Љепојевић, „јер не постоје ни правила која би уредила овакву ситуацију, ни историјско искуство. Могуће је чак и да председник Барак Обама одложи изборе…"
Или је пак кључно питање зашто естаблишмент уопште инсистира на тако рањивом кандидату као што је Хилари Клинтон
Никола Танасић: „Хилари Клинтон је по дефиницији кандидат естаблишмента, и то у условима у којима политичка борба поприма облике класне борбе између привилеговане елите и, условно говорећи, пострадничке класе, одбачене као полуписмене и неспособне да сама доноси одлуке већ су јој потребни тутори. Отуда ни гласачи Доналда Трампа нису традиционални конзервативци; он је пре свега доживљен као херој радничке класе, као неко ко је трн у оку тог неодређеног естаблишмента. Симпатије према њему рађају се, пре свега, из ината. С друге стране, Хилари Клинтон је отелотворење најгорег облика америчког империјализма, о чему убедљиво сведочи она сцена њеног ликовања над бруталним, мучким убиством Муамера ел Гадафија у Либији. И баш зато она има подршку ултрабогатог дела и Демократске и Републиканске партије, који у њој виде свог најбољег гласноговорника“.
Љепојевић сматра да је дошло до поделе америчког друштвеног, економског и политичког естаблишмента: „Један његов део схватио је да са оваквом политиком мора да се престане јер ће на крају сви изгубити, ако пропадне читав систем. Хилари Клинтон пак подржава онај други део, пословни, који живи од те ратничке политике“.
Какву промену евентуални Трампов избор може да донесе Америци? „Долазак Трампа на власт представљао би понајпре једну врсту културног шока за америчку јавност, који би показао да ствари више не функционишу на онај начин на који су навикли“, каже Танасић. „Треба имати у виду да Трампово бирачко тело има изразито негативан однос према званичној идеологији и политичкој коректности која влада у америчким медијима, образовном систему и јавном дискурсу, и да сматра да би долазак Трампа на власт тај систем могао да распарча“.
Могућност Трамповог доласка на власт је реална, сматра Љепојевић, напомињући да је то „логична последица развоја америчке политичке сцене у последњих 30 година — једноставно, дошло се до зида“. Доналд Трамп, каже наш саговорник, не може сам да промени читав систем, „али ће бити страшно важно ако победи некога као што је Хилари Клинтон. То би био најважнији резултат ових председничких избора. Иако дубље промене није реално очекивати јер је реч о огромном систему, са огромним интересима, порука ће бити јасна: оно што је било, полако нестаје“.
