Млада српска глумица Биљана Мишић успешно гради каријеру у Америци. Од 2011. године живи у Лос Анђелесу и за кратко време је остварила улоге у неколико холивудских филмова глумећи са Џоном Војтом и Мајклом Медсеном
Међутим недавно је код себе открила један нови уметнички таленат — стварање колажа, чему се интензивно посветила у последње време. Са само своје прве три слике изложене у једној од реномираних галерија у Санта Моники, Биљана је изазвала огромну пажњу међу америчким уметничким светом.
А инспирацију за њено најновије дело пронашла је код руског писца Владимира Мегреа. Биљана не крије да је велики заљубљеник у руску књижевност. За Спутњик је испричала које су то предности и мане живота у Холивуду, како је дошла на идеју да се опроба у другој врсти уметности и којим ће путем наставити да гради своју каријеру.
Владимир Николајевич Мегре је постигао светски успех са збирком књига „Звонећи кедри Русије“ пишући о Анастасији, припадници старовераца, девојци која је цео живот провела у сибирској тајги, живећи у складу са једноставним, универзалним природним законима. Како сте дошли до ове књиге и на који начин вас је она инспирисала?
— О Мегреовој Анастасији и „Звонећим кедрима Русије“ сам слушала неколико пута од једног мог веома мудрог пријатеља, али сам тек летос, док сам била у Србији, имала прилику да се сусретнем са овом књигом. У четвртој књизи „Стварање“ се говори о човеку као господару свемирских енергија који наставља Божје дело путем стваралачке енергије љубави. И та прича ме је инспирисала да направим свој последњи колаж под називом „Co-Creation“ или „Стварање“.
Планирате и да свом најновијем делу дате име по Мегреовој јунакињи. Да ли стрепите какве ће реакције изазвати ваши колажи на другој страни света, политички и културолошки супротној од Русије?
— Уметнички језик је универзалан, он не зна за границе и политичке баријере. Ја своју инспирацију пре свега проналазим у природи, а Анастасија говори о повезаности човека и природе, о томе да треба да се вратимо својим коренима, природи и да живимо у складу са њом. Да је то једини начин да будемо сретни, да живимо у миру и спокоју, без болести, патње и лоших емоција. У књизи је јако лепо вербализовано све оно што ја покушавам да изразим путем симбола на својим колажима. Уметници широм планете одувек инспиришу једни друге. Мисли и мисије су им повезане. Све је то једна кокреација.
Како сте дошли на идеју да се поред глуме опробате и као визуелна уметница?
— Током мог боравка у Америци углавном су ми нудили улоге руских шпијунки или посрнулих девојака са пар сцена у некој ТВ серији или филму, обично са тешким источноевропским акцентом и лаким пластичним пиштољем, а то ниједном глумцу који је у позоришту играо Шекспирове, Крлежине и Хандкеове комаде не може да прија. У једном тренутку сам одлучила да направим своју таблу жеља, са идејама у ком правцу треба да се развијам, како желим да мој живот изгледа и ко сам заправо ја. И по тој табли сам лепила све што ме је у том тренутку инспирисало. Фотографије животиња, природе, древних цивилизација и разних симбола које сам проналазила у старим магазинима, новинама и календарима. Када сам након скоро два месеца залепила последњи папир, схватила сам да сам у ствари направила своје прво визуелно уметничко дело, које сам касније назвала „Далијев престол“.
Иза вас је већ једна групна изложба, где сте имали прилику да излажете са реномираним америчким уметницима… Ваши први радови су изазвали велико интересовање, а неки су чак и продати за повећу суму новца… Да ли сте очекивали овакав успех на самом почетку?
— Имала сам само велику потребу да се изразим и веровала да ће ме људи разумети ако то будем радила из срца, целим својим бићем. Али свакако да нисам могла ни да претпоставим да ћу већ након неколико месеци рада и са само своја прва три колажа имати изложбу у престижној галерији на самој променади у Санта Моники. Реакције људи на моје радове су биле невероватне, просто нисам могла да верујем. Никада нисам добила толико похвала, толики аплауз, такву подршку, чак ни после једне позоришне или филмске премијере. А онда је прву слику купио један од тренутно највећих холивудских продуцената на свету Дејвид Мајсел, који је радио филмове „Ајронмен“ и „Љуте птице“. Сада се неколико мојих радова налази у једном од најлепших хотела у Лос Анђелесу „Петит Ермитаж“ и људи свакодневно имају прилику да их виде.
Да ли ускоро планирате и неко самостално излагање?
— Свакодневно вредно креирам, некада и по 12 сати дневно. Имам визију једног свог уметничког пројекта који би обухватио све оно на чему сам досад радила и развијала себе као уметничко биће. Још увек не знам да ли ће за то бити потребно шест месеци, годину дана или две године, али визија свакако постоји.
Какав је сам процес настајања колажа? Колико је захтеван и колико вам времена одузима?
— Сама припрема, то јест прикупљање материјала обично траје неколико недеља. Углавном викенде проводим у радњама са половном робом или на бувљацима скупљајући старе магазине, новине, календаре… Израда самог колажа траје између два месеца до пет месеци, зависи од инспирације и материјала који ми је на располагању. Процес је врло интензиван и захтеван, лични и колективни. Мењам се, учим и сазревам са сваком својом новом креацијом.
Како се ваш најновији хоби, ликовна техника, одразио на вашу професију — глуму? Којим путем ћете наставити да градите каријеру?
— Себе доживљавам као универзалног уметника који се изражава на разне начине, кроз различите медије. Трудим се да стално радим на себи, да истражујем и пре свега да се не понављам. Глума је моја прва и велика љубав, пуно тога ме је научила и ја сам јој бескрајно захвална. Тренутно сам у визуелној визионарској мисији и своје идеје и унутрашња прожимања прецизније могу да изразим кроз слике и симболе, али ко зна на какав ће ме пут живот повести за пет или десет година.