Само две недеље након изборног земљотреса у Мекленбургу–Западној Померанији, политичку сцену Немачке је задесио нови потрес, и то у њеној престоници — Берлину.
На недељним изборима за Скупштину града Берлина, који уз Хамбург и Бремен има статус града-државе, тј. федералне јединице као остале немачке покрајине, владајућа „велика коалиција“ Социјалдемократске партије (СПД) и Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) претрпела је велики пораз, освојивши само 21,6 одсто, односно 17,6 одсто, укупно изгубивши 12,4 одсто гласова (СПД 6,7, ЦДУ 5,7) у односу на претходне изборе, а самим тим и већину у градском парламенту.
Мањи пад од 2,4 одсто забележили су Зелени (са 17,6, одсто на 15,2 одсто), док су известан раст од 3,9 одсто (са 11,7 одсто на 15,6 одсто) остварили наследници источнонемачких комуниста — Левица (Die Linke).
Ипак, оно што је обележило и те изборе, као и оне у Мекленбургу-Западној Померанији, јесте успон Алтернативе за Немачку (АФД), која је добила 14,2 одсто гласова. Иако тај резултат није налик ономе од пре две недеље, он представља огроман успех, с обзиром на урбану, отворену, мултикултуралну, космополитску метрополу какав је Берлин, тим пре што до сада АФД уопште није имао представнике у градском парламенту. Да „гужва“ у њему буде још већа, побринули су се и либерали (ФДП), који су са 6,7 одсто успели да прескоче цензус од 5 одсто и врате се у Парламент.
Све у свему, може се рећи да политика „велике коалиције“ доживљава слом, а демохришћани, сама канцеларка Меркел и њена политика према мигрантској кризи, од бирача у Берлину добили су још један тежак шамар, будући да су остварили најгори резултат у Берлину од 1990. године, када су се, као и две Немачке, ујединили Западни и Источни Берлин. Ако се узму резултати избора само у Западном Берлину пре 1990. године, то је њихов најгори резултат од оснивања странке.
У таквој ситуацији, са становишта политичке рационалности, не очекује се даље учешће ЦДУ-а у власти са садашњим партнерима из СДП-а кроз хипотетичку „непринципијелну“ тројну коалицију, било са Зеленима, било са ФДП-ом. Више је извеснија, мада не и претерано пожељна и, због политичког бекграунда Левице, потенцијално нестабилна коалиција СПД–Левица–Зелени, што опет дугорочно може да произведе неугодне политичке последице.
Кључни разлог због којих резултати избора у Берлину далеко надилазе значај локалних избора јесте крајње деликатан тренутак у којем се Немачка и Европа данас налазе, нарочито после изјаве Меркелове уочи неформалног европског самита у Братислави да је „ЕУ у критичној ситуацији“, као и крајње конфузног исхода самог самита.
Поводом избора од пре две недеље, већ је указано да је талас евроскептицизма, одавно присутан широм Европе, продро и у Немачку, која је до сада важила за најстабилнију земљу ЕУ и њен „мотор“. „Лавина“ АФД-а, покренута с пролећа ове године, убрзано се котрља, не само обарајући рејтинг владајућих странака, већ и претећи да сруши темеље политичког система Немачке, стварајући пукотину чак и унутар конзервативног монолита ЦДУ–ЦСУ.
Наиме, два дана пред изборе, Хорст Зехофер, лидер Хришћанско-социјалне уније, сестринске странке ЦДУ из Баварске, која је прва на удару мигрантске кризе, запретио је прекидом односа са ЦДУ, као и тиме да његова странка неће подржати поновну кандидатуру Меркелове за канцелара на изборима наредног септембра, уколико се не постигне договор о далеко рестриктивнијој политици према избеглицама. Ипак, Зехоферова претња вероватно је више калкулантски усмерена на придобијање бирача и такмичење са АФД-ом око тога „ко је већи десничар“, него што је реална.
„Лавина“ врло сликовито показује меру дубине и озбиљности кризе политичког система Немачке, који све више подсећа на политички систем неке од земаља у транзицији.
Сама Меркелова пак тихо спроводи све оштрију политику према мигрантима, при томе врло упорно, а крајње лицемерно, одбијајући да јавно призна пораз своје политике „отворених врата“, што очигледно иритира бираче. Она очигледно чује тутњаву „лавине“ у даљини и покушава да је заустави, ако не до пролећних покрајинских избора у Сарланду, Шлезвиг–Холштајну и, на првом месту, најмногољуднијој покрајини Северној Рајни–Вестфалији, а оно бар до избора за Бундестаг на јесен наредне године.
Остаје да се види ли ће у томе успети или ће је бирачи, као и неке друге европске политичаре, послати у пензију.
