Кларк, ванредни професор на Колеџу за националну безбедност Аустралијског националног универзитета, и Пантучи, директор Студија међународне безбедности на Краљевском институту за безбедност (РУСИ), понудили су два разлога за тај тренд у чланку за „Нешенел интерест“.
„Један је забринутост Кине за бројност и повезаност милитаната Ујгура из њене немирне провинције Синкјанг који учествују у сиријском сукобу. Други је жеља Кине за геостратешком стабилношћу на Блиском истоку, јер жели да постигне своју стратегију Пута свиле“, наводе аутори.
Од посебног интереса за Кину је Туркестанска исламска партија (ТИП), раније позната као Исламски покрет Источног Туркестана (ЕТИМ). Пекинг је прогласио организацију насилним сепаратистичким покретом одговорним за стотине терористичких напада. Русија и Сједињене Америчке Државе такође су окарактерисале ту групу као терористичку организацију.
ТИП је била активна у Сирији, а посебно у провинцијама Алепу, Идлибу и Латакији. Она је део Освајачке војске (Џејш ел Фатах), организације настале у марту 2015. године, чији највећи део снага чине Нусра фронт и Ахрар аш Шам. Она је углавном активна у провинцији Идлибу, али је такође спроводила операције у провинцијама Латакији и Хами.
Истовремено је ТИП „успоставила добро документовано присуство на бојном пољу у Сирији, а група је емитовала велики број видео-снимака који детаљно описују своју улогу у борби заједно са Нусра фронтом“, објашњавају аналитичари.
„Та претња ТИП посебно постаје разлог за много већу забринутост Пекинга. Ипак, није јасно ко је усмерен на борбу против ТИП у Сирији. Западне силе које се боре у Сирији су у највећој мери усмерене на ДАЕШ и мање фокусиране на групе које се боре против Асадовог режима, као што је ТИП.“
Пут свиле, иницијатива кинеског председника Си Ђинпинга, има за циљ изградњу економског „Пута свиле“ који повезује Азију и Европу. Масивни пројекат инфраструктуре и улагања има за циљ да побољша утицај у Пекинга у Евроазији.
Међутим, сиријски сукоб и „тренутни слом Блиског истока“, којем је допринео дугогодишњи рат, представљају главне препреке за „способност Кине да ту визију претвори у стварност“, истичу аналитичари.
За разлику од Вашингтона, „Русија је чврста у својој посвећености да искорени оно што назива ’терористичком‘ претњом у знак подршке режиму у Дамаску, а Пекинг је импресиониран начином на који су руски одлучујући потези имали ефекат, који године трвења на бојном пољу нису успеле да постигну“, сматрају аутори.
Као резултат тога „Пекинг је можда сада дошао до закључка да подржавање Асада и подржавање Русије представља најизводљивију опцију за ефикасну борбу против проширивања ТИП“, закључују Кларк и Пантучи.
