Од 40. 000 Срба, колико их је живело на Космету, до краја етничког сукоба у Приштини је остало 17 Срба и једна православна црква, која је ових дана поново на мети истих оних који су узурпирали српске станове и отерали Србе из тог града.
Православна црква у Приштини Албанцима је служила као депонија и јавни нужник, док недавно представници Епархије рашко-призренске нису успели да уђу у храм и да га очисте. Црква се налази у самом центру града, а ових дана је опет на мети албанских хулигана, али овога пута оних који себе називају — академским грађанима Косова.
Група косовских студената већ данима покушава да упадне у српску цркву у Приштини јер, како кажу, хоће да ставе до знања да не желе да се у близини њиховог универзитета налази „објекат који је симбол Милошевићевог времена“.
Вођа студената Едон Зенељи је у име организације „Јединство“ рекао да је њихова акција — заједничка акција студената, који су за то да се универзитетски кампус користи за студенте и од стране студената.
„Постоје гласине да је овај објекат изграђен незаконито. Наши политичари нас вређају и ми то нећемо дозволити. Ми ћемо остати овде 45 минута, колико траје час, и наставићемо да читамо на простору који припада Универзитету. Овај простор је студентски“, рекао је Зенељи.
Групу студената предводио је професор на Факултету уметности Беким Љуми, који сматра да вера и религија немају шта да траже на простору Универзитета.
„Универзитетски простор не би требало да буде политизован. Овде се истичу наша права на знање и образовање. Простор припада Универзитету у Приштини“, рекао је Љуми.
Старешина Високих Дечана отац Сава Јањић је на свом фејсбук-профилу написао да након што је општина Приштина обуставила акцију чишћења оскрнављене српске православне Цркве Христа Спаса у центру града, група студената блиских покрету „Самоопредељење“ (које политички води град Приштину) одржала је „протест“ у коме је на врата цркве поставила плакат са антисрпским садржајем.
„У свом јавно прочитаном саопштењу ова група је затражила да црква буде срушена. У сукобу ове радикалне групе студената са полицијом, тројица су ухапшена, а плакат је склоњен. Српска православна црква ће наставити процес изградње овог храма у што скоријем времену. Овакви националистички испади који заговарају уништавање хришћанских храмова наносе штету свима јер су антицивилизацијски“, пише отац Сава Јањић.
Бранимир Стојановић, потпредседника Владе Косова, за Спутњик понавља да последња дешавања нису ништа ново за Србе.
„Оно што је за нас важно јесте да институције Приштини морају да обезбеде услове да се та црква заврши у тренутку када Епархија рашко-призренска буде проценила да то треба да се уради и да се обезбеди несметано коришћење њихове имовине од стране институција. Да црква може слободно да користи сву своју имовину. Тако да је врло важан први корак који смо урадили, а то је да се место и сама црква упристоје и доведу у најбоље могуће стање у овом тренутку. Наставићемо да инсистирамо да се храм обезбеди и да он дугорочно буде завршен и приведен својој намени“, каже Стојановић.
Иначе, православни храм је у власништву Епархије рашко-призренске и има сву потребну документацију о пореклу и власништву. Саборни Храм Христа Спаса у Приштини, подигнут 1998. године у Приштини, током 1999. године био је мета албанских екстремиста који су је у више наврата минирали и палили. Структура цркве је озбиљно нарушена, а године 2012. године власти самопрокламоване републике Косово су најавиле рушење храма и подизање меморијалног центра на његовом месту. Храм је недавно запаљен, а пре тога је било више насилних покушаја његовог уклањања.
Српски новинари су успели да сниме видео-снимак који јасно говори да је сукоб око православног храма у Приштини између албанских студената и полиције био, у ствари — договорен. Толико о мултиетничком Косову, које подржава тзв. међународна заједница.
