— Могу да кажем да се ради о редовним консултацијама са председником Путином које су се одвијале и претходних година у неколико наврата. То је уобичајена размена информација, покушај анимирања нових привредних субјеката у Русији који су се показали као велики и значајан инвеститор у Републици Српској. Наравно да ћу председника Путина, председника земље која је чланица Савета за имплементацију мира у БиХ, земље која је одиграла несумњиву улогу у заустављању рата на Балкану и дала велики допринос миру, информисати о стању у БиХ и у том погледу о развоју политичке ситуације онако како је ми видимо у РС и у региону.
Веома ме занимају и погледи које Русија има на актуелна питања која су глобално важна, попут Истока, Сирије и неких других подручја, све се то рефлектује на нас и наравно желимо да ојачамо наше потенцијале за сарадњу против глобалног зла које се зове тероризам, а коме су изложене готово све земље света. РС има изразиту опасност од радикалних исламских група које се шире у федерацији тамо где је бошњачка муслиманска власт под контролом, а Република Српска несумњиво представља мету таквих терориста.
Ми смо и раније имали разговоре о томе да заједно обучимо специјализоване јединице за борбу против терориста и у том погледу желимо да ојачамо сарадњу. Ради се о сасвим нормалној, легалној и легитимној посети, а то што неки шире хистерију везану за то, део је укупних анимозитета пре свега према Русији а и према нама.
Они који су били спремни да олако као Бошњаци у Сарајеву слушају Запад у увођењу санкција, чему смо се ми супротставили, они који би волели да виде Русију слабу, а да РС не постоји, свакако начин једног нормалног комуницирања представљају као део завере. Увек сам са председником Путином разговарао и Русија као озбиљна земља никада није у питање довела међународно право, није спорила Дејтонски споразум, БиХ. Она се залаже за поштовање међународног права, и то је опште познато. Ово је прилика да се захвалим председнику РФ који је одиграо велику улогу на седници СБ УН када је срамна иницијатива Велике Британије била на столу како би се српском народу дала етикета да је геноцидан. Имајући у виду историју и да нико досад на тај начин није квалификован, Русија је спречила такву одлуку, што је данас капитално историјски важно.
Чињеница је да је референдум изазвао велику напетост у региону — многи од вас траже да га не одржите. Да ли може да се деси да и Путин затражи одлагање?
— Не очекујем то, референдум је ствар која се не може зауставити. Поготово не због издуваних, лажних величина из ратне опције генерала који су чинили ратне злочине, који сада поново прете. Референдум се десио у међувремену, састанак је договаран у јулу када сам био у Санкт Петербургу. Референдум је ствар која је реакција на акцију Бакира Изетбеговића који је показао и доказао да је Уставни суд БиХ под његовим патронатом и да само извршава његове одлуке. Исто тако је доказано и да међународна заједница са Запада упорно спроводи бошњачке интересе у БиХ. Референдум ће због свега тога свакако бити тема разговора са Путином. Неки који не воле РС кажу да је референдум кршење Дејтонског споразума, што није тачно. Ми смо се определили за референдум да бисмо спроводили одлуку Уставног суда.
Референдум је по дефиницији изјашњавање народа, зашто је он био окидач за за општу хистерију, па и претње ратом. Шта хоћете да покажете тим референдумом?
— Запад ово доживљава као мешање у унутрашње ствари БиХ. Западни амбасадори се вежбају у БиХ и покушавају да се припреме за нека егзотична места, као што је Блиски исток, и осокољени неким ранијим понашањем мисле да су они владари и господари БиХ. У том погледу су се сврстали на страну Бошњака и прихватили његове жалопојке о жртвама и лажну представу да су само они били жртве. Фаворизовање само једне жртве и игнорисање других жртава је оно што спречава помирење. Запад функционише тако што жели послушнике, оне које спроводе њихове одлуке, а РС је већ показала да није спремна на тако нешто. Спремна је за партнерство и дијалог али не и да буде поданик. Наставићемо да бранимо свој интерес који није уперен против других. Референдум није о сецесији, како то други представљају.
Шта је то тако страшно у вези са референдумом?
— Ово је пример како се неко дрзнуо да употреби право које има. Ради се о томе да неко жели да постави проблем тако што ће рећи „немате ви право, ви ћете да слушате“, а ако употребите своје право, онда сте прекршили све демократске норме и демократски процес који је стигао са Запада. Питам се, ако то могу да имају све земље на свету, зашто то не могу да имају Срби? И зашто су скочили да нам одређују које питање треба да буде на референдуму? Они су сада развили хистерију на томе, а нажалост на то су насели и амбасадори западних земаља, који постављају питање хоће ли или неће бити приче о сецесији. То говори о томе да је БиХ неуспешна земља, јер се плаши таквих спекулација. Највећи кривац за дестабилизацију је структура око ОХР-а, високи представници који су се показали као криминалци високог ранга. Пропао им је покушај да направе босанску нацију, босанско писмо и државу.
Добро, 25. септембра ће народ одлучити. Како видите 26. септембар?
— Славићемо.
Али ви сада имате одлуку Уставног суда да се референдум забрањује. У овом тренутку вама не прети никаква опасност, јер референдума још нема, али, уколико се референдум одржи, то значи да ви нисте поштовали одлуку суда, што је кривично дело.
— То је све стереотип који није тачан. Дакле, ми смо у намери да спроведемо одлуку суда прво сматрали да је неопходно да спроведемо референдум да видимо шта народ мисли. Кад народ каже шта мисли, а народ ће рећи да мисли да је 9. јануар нешто што морамо обележавати, ми ћемо у функцији спровођења одлуке Уставног суда отићи у парламент, и у парламенту креирати оно што Уставни суд тражи. Он тражи и каже да треба прилагодити члан 3б Закона о празницима. У условима у којима се Бошњаци осећају нелагодно зато што је прописано да Дан републике 9. јануар буде нерадни дан. Ево, ми ћемо дозволити Бошњацима у РС да раде, нико им није бранио ни раније. А што се тиче 9. јануара, пише у члану 3б, тај дан се слави као Дан републике.
Ево, ми ћемо променити и тиме испунити одлуку суда, јер су тражили прилагођавање и нису нам ништа друго рекли сем тога — ми ћемо ставити да 9. јануар буде Дан државности РС. Јер онда ће то направити клацкалицу, опет ће се неко жалити на то. Ми имамо несумњиво много термина који нам одговарају, као што су самосталност, независност, па ћемо то користити. Већ 15 година имамо намеру у том погледу да бранимо наша права, и бранићемо их. Па ћемо се опет на крају вратити на причу да је 9. јануар Дан РС. Према томе, тај датум не може бити упитан, то је грешка. Нама не пише у закону да је Свети Стефан дан који се обавезно обележава… То ми као Срби славимо, то је наша слава, то је наш начин живота и не желимо да се одрекнемо тога, то је наша вера, и шта је сада ту проблем?
Ми то чинимо приватно, ми то не чинимо јавно. То што ја као председник републике одлазим у цркву, па наравно да одем у цркву, зашто би то био проблем. Неки одлазе у џамију, па ја не видим ту никакав проблем. Зашто они сада ту виде да је толики проблем да морају да закувају ову игру која је у суштини на тривијалним разлозима и објашњењима постављена, а у суштини хоће да кажу да РС није створена 9. јануара пре оружаног сукоба у БиХ, јер је то било пре оружаног сукоба, него ћемо ми вама рећи када ћете славити свој празник. То је нешто на шта нико не пристаје и нико неће пристати. Невероватна је још једна ствар, да Запад или неко у региону мисли да ће Бакир Изетбеговић, који је покренуо иницијативу чије су судије донеле одлуку о томе рећи „е Срби не могу да славе 9. јануар“, и да ми ћутимо о томе и кажемо „хвала, Бакире, били сте веома љубазни, хвала што сте нам то урадили, како ми то нисмо видели пре, где сте били досад, што нисте раније то покренули“. Он је луд ако мисли да ћемо ми то прихватити. Да Бакир Изетбеговић нама одређује празник, па то је немогуће. То спада у сферу не само спекулација него и болести.
Познато је да се у принципу одлуке Уставног суда у БиХ мало поштују, да 90 одсто одлука није извршено. Постоје ли неке санкције у таквим ситуацијама?
— Па то нема нигде на свету, да се одлуке Уставног суда квалификују као кривично дело. Нема нигде у свету, па ни у квазидржави, а БиХ је гора него квазидржава, у којој су судије у Уставном суду странци већ 20 година, странци који одлучују. И онда вам дође ОХР и намести вам причу о томе на који начин ће се одлучивати. Судије су два Бошњака и два Србина и два Хрвата. Та два Бошњака, од којих је један председник Уставног суда Ћеман… Алија Изетбеговић је тада замрзнуо функцију председника Странке демократске акције националистичке партије Бошњака.
Функцију председника у том ратном времену је вршио тај Ћеман, који је сада председник суда. А други судија Уставног суда који долази из бошњачког народа је госпођа Паралић, која је пре него што је дошла у Уставни суд била потпредседник СДА, сада Бакира Изетбеговића. И ви очекујете да су то правници, да су то неутрални људи… Деведесет одсто одлука се не спроведе, само су сада скочили да направе представу.
Ради се о томе да муслимани хоће овом галамом да сакрију своје терористичке потенцијале које не уништавају. А могли сте да видите у Њујорку само неколико дана раније на маргинама Генералне скупштине УН да је аустријски министар иностраних послова Себастијан Курц сазвао министре региона и да је утврдио да је појачан терористички потенцијал и исламизација, поготову у БиХ, Албанији и на Косову. Коначно, једна оцена у том правцу. Е сад ми треба на то да затворимо очи и да ја кажем некоме ко долази из ЕУ која ионако не зна шта ће са собом и глуми да је све у реду и да се ништа не дешава, а ето ми морамо да идемо путем ЕУ, она је место куда ми идемо, а у суштини док ми дођемо тамо, она ће се сама распасти… То је оно што ће се дефинитивно десити.
Што је добро…
— Ми треба да прилагођавамо стандарде, што је добро, не желим ја да будем против тога. Али у свему томе одлуке Уставног суда је високи представник наметнуо ту причу о кривичној одговорности. БиХ није ни имала свој кривични законик, а није ни предвиђено да га има, сходно Дејтонском споразуму али и Уставу. Високи представник је показао своје криминалне потенцијале формирањем Уставног суда и тужилаштва, а онда су донели кривични законик којим су прописали да је то кривично дело и наметнуто решење и онда напросто то сада живи, шта да радите. Написао га Педи Ешдаун или неки Волфганг Петрич, који тамо нешто говори о томе шта треба да уради, узме 300-400 евра да би дао неку изјаву која је увек уперена против Срба.
У сваком случају, то је тако упаковано да вас гони на страх, а ви ако се препаднете, наравно да ћете одустати од политичке борбе, а ја нисам тај који се боји и нисам сигуран да би могли да, чак и у овим условима.. Они једино што би могли јесте да ухвате референдум, ништа друго. Сам народ хоће да изађе на референдум, сви политичари су иза тога стали, па и народна скупштина. Значи морају све нас да похапсе и да нас кривично гоне, баш сваког ко изађе на референдум, али то је немогуће, то су бесмислице. То су ствари које су они измислили да би се обрачунали пре свега са РС. То је потпуна компактност у РС и власти и опозиције.
И онда се појављују претње ратом…
— Бакир Изетбеговић је пре два месеца на састанку са западним амбасадором коме ја знам име и презиме, седео и разговарао о томе колико оружја и какве намере евентуално имају Бошњаци уколико се ово или оно деси, и они имају толико и толико пушака, овога-онога, а онда су вршили процене шта РС има и говорили — ето, ми смо као нешто мање наоружани. А тај исти Запад је обезбедио да се униште сви наше фабрике које се баве оружјем и муницијом а у Федерацији је остало шест фабрика оружја и муниције које раде и нико на Западу није сматрао да је то проблем. Све фабрике које смо имали од Братунца, ремонтног завода, Орла… Девастирали су. Али то уопште не значи да РС нема потенцијала. Прво, ако би се било какви покрети те врсте догодили, ми смо истог тренутка изван БиХ. Ми немамо намеру остати ниједног тренутка у земљи у којој с друге стране долази насиље.
Да прецизирамо — ви у таквој ситуацији проглашавате независност, отцепљење?
— Било какви покрети те врсте довешће нас до тога да то урадимо, и ми ћемо се бранити. Говорим хипотетички о свему, али у сваком случају не мора нико да сумња…
Ви кажете да РС у случају да је неко нападне има могућности и способности да се војно одбрани?
— Наравно.
Да ли ту рачунате на Србију, Русију?
— Рачунам на свашта, рачунам пре свега на наш народ. Гледајте те муслимане који мисле да су нека громада, да су нека силетина… Имате болеснике тамо, фрустриране типове. Али ми знамо да они мисле да је то начин и да је то решење. Од пре пет година знамо да су имали намеру да продру овамо од Сарајева, на Дрину. Њима је Дрина нешто што мисле, преко Сокоца ту да избију, јер она као нешто граничи. Лакше је бранити се него нападати, то свакако.
Други део интервјуа са Милорадом Додиком, о Клинтону, случају Маркале и Тузланској колони читајте сутра на нашем сајту.
