Демократска странка сутра бира ново руководство, а на место лидера партије претендују актуелни председник Бојан Пајтић, Драган Шутановац, Зоран Лутовац и Србољуб Антић. Паралелно са изборима за првог човека ДС-а и потпредседнике странке, демократе ће у суботу изаћи и на својеврсни референдум и изјашњавати се о питању уласка Србије у НАТО, легализацији истополних бракова, реинтеграцији остатка проевропске опозиције у јединствени ДС, као и о питању учешћа синдиката у раду странке.
Политиколог Цвијетин Миливојевић за Спутњик каже да таква врста изјашњавања унутар странке свакако има смисла, али нема смисла да се то чини у истом дану када се реализују и први непосредни избори у тој странци.
„Ово је на неки начин једна врста изборне тактике тренутног председника странке Бојана Пајтића, јер претпостављам да постоје истраживања и да се тачно зна на која би од ових питања позитивно изјашњавање ишло у корист управо актуелном лидеру демократа. Неки председнички кандидати већ су препознати као про-НАТО струје, а колико знам Пајтић није та струја, он држи неку умерену опцију и дозвољава могућност да Србија остане неутрална. Дакле, уколико би већина чланова била против уласка у НАТО, председнички кандидат који је гласније залегао за потребу уласка Србије у НАТО фактички би био, на неки начин, дисквалификован“, објашњава Миливојевић.
Како каже, свако од питања о којима ће се чланови ДС-а изјашњавати може да донесе или однесе одређени број гласова како председничким кандидатима, тако и самој странци.
„Уколико би већина оних који гласају сутра, што је око 10.000 људи, изгласала да је ДС за улазак Србије у НАТО, то би још више смањило бирачко тело ДС-а, јер је познато да је око 80 посто грађана Србије у овом тренутку против уласка у НАТО. ДС тиме сигурно не би проширила своју бирачку базу“, каже Миливојевић.
Према његовим речима, социјална тема која се тиче учешћа синдиката је курентна тема, те онај ко је наметне свакако добија неке позитивне поене, а било која странка која стане иза синдиката из тога може само да профитира.
„Када је реч о истополним браковима, ни у том случају нисам сигуран да би ДС значајно проширио своје бирачко тело, јер постоје странке које су се ’укорениле‘ по овом питању и традиционални су подржаваоци ЛГБТ популације. Нисам сигуран да би ДС, када би се залагао за то, узео део бирачког тела, на пример, ЛДП-у“, објашњава Миливојевић.
Ни питање обједињавања проевропске опозиције у јединствени ДС не би, каже наш саговорник, донело неке корените промене у рејтингу странке.
„То је већ урађено на прошлим изборима, јер смо имали две колоне проевропске опозиције, једну су чинили Јовановић-Чанак-Тадић, а друга је била ДС са малим странкама. С обзиром на страначку сујету и то да је добар део тих странака настао из ДС, неко присилно обједињавање тих странака могло би чак да отвори неке нове фронтове, па је боље пустити да се ствари саме по себи одвијају, него да се ДС понаша као нека врста пијемонта, који би да обједињује проевропску опозицију“, наводи Миливојевић.
Подсећања ради, четворица кандидата за лидера ДС-а претежно се нису изјашњавала о овим питањима, уз изузетак актуелног председника Бојана Пајтића, на чији ће предлог и бити спроведена ова четири референдума. Он је у јуну јасно исказао став да би ДС требало да се усмери у наведена четири правца и позвао чланство да се о томе изјасни.
Са друге стране, Драган Шутановац је до сада највише говорио о односу Србије и НАТО-а, истичући да се залаже за најчвршћу могућу сарадњу са Северноатлантским пактом по моделу Аустрије која није чланица Алијансе, док се Лутовац и Антић нису много бавили тим темама, а у фокусу им је била реформа странке.
