Прошле године, када је Русија започела операцију у Сирији, Обама је на то реаговао са „подсмехом“. Америчком председнику очигледно се није свидела „упорна спољна политика“ Москве на Блиском истоку и у другим регионима и он је јасно рачунао на чињеницу да ће се она „опећи у Сирији и изаћи посрамљена из своје авантуре на Блиском истоку“, наводи се у чланку.
Међутим, то се није догодило. Русија се није заглавила у „живом блату“ и успела је да веома ефикасно искористи ограничене војне ресурсе. Она је променила ток грађанског рата и сачувала функцију сиријском председнику Башару ел Асаду, пише канадски лист.
Штавише, у септембру су, без обзира на прошлогодишњи Обамин сарказам, Русија и САД објавиле да је постигнут Споразум о Сирији. Ако он буде реализован, већи делови опозиције биће неутрализовани, а Москва и Вашингтон ће извести заједничке операције против Асадових непријатеља, ДАЕШ-а и Нусра фронта, наводи лист.
Али без обзира на то шта ће се десити са Споразумом, руски председник Владимир Путин постигао је да се САД придруже „имагинарном руском живом блату“. Обама изгледа слаб и приморан да одговори на акције Москве на Блиском истоку, а Путин је „обезбедио себи статус неопходног арбитра судбине Сирије“, наводи се у чланку.
Акције Русије у Сирији само су део њене политике да ојача своју позицију на Блиском истоку и то јој успева и због самих Сједињених Америчких Држава које не учествују у оном што се дешава у региону. Међутим, Владимир Путин се позабавио везама са Ираном, побољшао је затегнуте односе са Турском и предложио Израелу и Палестини да воде преговоре на руској територији.
Аутор чланка сматра да Москва има два главна мотива да води активну политику на Блиском истоку. Први је жеља да се заустави ширење радикалног ислама, а други — да се заустави серија државних удара у земљама тог региона.
„Према схватању Русије, крајњи резултат акција Америке увек је јачање хаоса и радикалних исламиста, који су непријатељски расположени и према руским и према америчким интересима“, наводи лист речи заменика директора Центра за стратешке и међународне студије из Вашингтона и научног сарадника програма „Русија и Евроазија“ Џефрија Манкофа.
Успеси на Блиском истоку обезбеђују Русији утицај на западне земље, упркос догађајима у Украјини из 2014. године и припајању Крима. Иако се ситуација у Украјини није поправила, однос Запада према Путину се променио. Сада Сједињене Америчке Државе и Европска унија треба да узимају у обзир Русију, сматра професорка Анђела Стент са Универзитета Џорџтаун.
Русија је победила САД и у томе да Вашингтон све више одступа од свог првобитног плана да смени Асада. Сви догађаји од 2011. године показују да је првобитна политика САД пропала. С обзиром на то да опције Вашингтона постају све мање повољне, он нема избора него да се прилагоди руском правца, пише лист позивајући се на Џефрија Манкофа.
