„Хвала што сте ме поново позвали овде, после 45 година“, рекао је вечерас, отварајући 50. Битеф, амерички позоришни редитељ и драмски писац Роберт Боб Вилсон.
У говору који је започео ћутањем, својеврсним перформансом, велики аутор подсетио се сарадње са Миром Траиловић, која је у име Битефа својевремено преузела ризик да продуцира оперу „Ајнштајн на плажи“ и пре него што је дело написано, али и необичног кратког сусрета са Јосипом Брозом, који је присуствовао извођењу Вилсоновог комада „Писмо краљице Наталије“ на Битефу седамдесетих година.
„После представе дошао је у моју гардеробу. Ништа није рекао о мојој представи. Питао ме је: Господине Вилсон, познајете ли Елизабет Тејлор? Одговорио сам да је не познајем и он је отишао“, испричао је Вилсон.
Говорећи о јединствености позоришта у којем различити људи деле нешто заједно, Роберт Вилсон подвукао је значај културе и институција попут Битефа.
„Морамо да подржимо и заштитимо институције и фестивале као што је Битеф. Он је протеклих година био место где су се људи окупљали тражећи просветљење, знање. Ако изгубимо културу, губимо своје памћење“, поручио је Вилсон.
Иначе, пола сата пре званичног отварања фестивала, испред Народног позоришта на чијој су се фасади смењивали инсерти из битефовских представа, огласиле су се фанфаре. Да је велика позоришна свечаност почела, потврдила је и многобројна публика већ окупљена испред главног улаза у национални театар. Међу њима позната лица, уметници, критичари, политичари, гости и домаћи заједно са осталим љубитељима позоришта. Отварању је присуствовао и министар културе и информисања Владан Вукосављевић, као и представници дипломатског кора.
Пре званичног отварања фестивала публика је поздравила оне који су годинама пратили Битеф и били уз њега — критичара Владимира Стаменковића, хроничара Битефа из Москве Наталија Вагапова (која је пропустила само један од 50 фестивала), румунско-француског критичара Жоржа Банија, редитеља Душана Јовановића, руску глумицу Алу Демидову, редитеља Дејана Мијача… Публика је поздравила и Љубишу Ристића, који није присуствовао отварању, а аплаузе су добили и Харис Пашовић, Соња Вукићевић, Андраш Урбан, Борут Шепаровић…
Потом је уследила представа „6&7“ Плесног позоришта „Тао“ из Пекинга, снажна и мистична прича коју је на великој сцени извело шест плесача у захтевној кореографији. Њихов плес, започет у тами, на празној сцени испуњеној само зањиханим сенкама тела у тамним костимима, својим артизмом и снажном експресивношћу достојно су означиле почетак јубиларног Битефа.
