Саудијска Арабија бомбардује Јемен од 2015. Рат је већ однео 10.000 жртава, а више од милион деце је неухрањено, према подацима УН. Велика Британија је један од главних снабдевача оружја услуга за Саудијце. Она је одобрила више од три милијарде фунти у продаји оружја како би вратила бившег председника Јемена Абда Рабуха Мансура Хадија, саудијског савезника.
Али амерички сенатор Крис Марфи наводи да „амерички отисак постоји на сваком убијеном цивилу у Јемену“, наводи Си-Ен-Ен. Под администрацијом председника Барака Обаме САД су продале више оружја Саудијској Арабији него било која друга администрација.
Америка је, такође, коалицији предвођеној Саудијцима у Јемену помогла у обавештавању и пуњењу авиона горивом током бомбардовања. „Ако разговарате са Јеменцима, они ће вам рећи да га не сматрају саудијским. Они на бомбардовање гледају као на америчко“, рекао је Марфи.
Европска унија је покушала да покрене независну међународну истрагу агресије Саудијске Арабије у Јемену и добила подршку за свој предлог. Међутим, противљење Велике Британије поткопава те напоре и приморава Савет за људска права УН (УНХРЦ) да замени предлог много слабијим — „да прате и извештавају о ситуацији“.
САД имају исти приступ према израелским ратним злочинима над Палестинцима. Она је главни снабдевач оружја за Израел. Прошле године на 29. редовној седници УНХРЦ, Америка је била једина земља у свету која се супротставила резолуцији којом се Израел позива на одговорност за ратне злочине.
„Ово је, нажалост, типично за велики број западних земаља када је у питању истрага о ратним злочинима“, рекао је Зунс у интервјуу за „Прес ТВ“. „Упркос помпезним речима о људским правима ових великих сила, ово је за њих више политичко питање“, додао је он.
„Они ће истаћи, а понекад чак и преувеличати злочине против човечности и друга кршења људских права земаља које сматрају непријатељима, али ће негирати, минимизирати и заташкати такве злочине оних влада које сматрају савезницима“, објаснио је Зунес.
„Важно је да имамо исту меру за међународно хуманитарно право. Сама природа закона је да треба да важи подједнако за све, без обзира на идеологије владе или спољне односа“, закључио је Марфи.
