На почетку расправе Трамп је напао економску политику, понављајући своје завете да ће смањити порез од око 35 одсто на максималних 15 процената за америчка предузећа. Он је такође поновио своју критику да је Северноамерички споразум о слободној трговини из 1994. (НАФТА) деструктиван за индустрију и радна места у САД.
„Дугујемо 20 билиона долара и у хаосу смо. Крајње је време да ову земљу води неко ко нешто зна о новцу“, рекао је Трамп.
Клинтонова је узвратила да би Трампов план за смањење пореза донео додатних пет билиона долара у дуг Владе САД и тврдила да би њен економски план створио 10 милиона нових радних места.
Она је настојала да ублажи растућу забринутост у вези са годишњим америчким трговинским дефицитом од 800 милијарди долара, рекавши да ће именовати специјалног тужиоца за спровођење споразума о слободној трговини.
Међутим, Трамп је подсетио Клинтонову да њени планови укључују повећање пореског оптерећења на америчку средњу класу.
Њих двоје су такође разменили критике о личним питањима, када је Клинтонова позвала Трампа да објави свој повраћај пореза.
Трамп је рекао да ће то учинити када Унутрашња контрола прихода САД заврши ревизију његовог предузећа и узвратио јој, рекавши да ће их објавити када Клинтонова објави 33.000 имејлова које је избрисала са свог приватног сервера из времена када је радила на месту државног секретара.
Трамп је додао да је брисање порука било намерно, а не случајно.
Клинтонова је рекла да је употреба приватног сервера била „грешка“ и бранила своје здравље и издржљивост рекавши да је путовала у 112 земаља док је радила као државни секретар, а Трамп није.
Што се тиче сајбер-напада, Клинтонова је рекла да ће питање сајбер-претњи бити једно од највећих са којима ће се суочити следећи амерички председник и додала да „нема сумње“ да је Русија изводила сајбер-нападе на америчке организације.
Она је оптужила Русију за „испипавање“ реакције САД својим наводним сајбер-упадима.
Трамп је, међутим, узвратио да није доказано да ни да је Русија нити било која друга држава извршила ове нападе, а посебно против Демократског националног комитета САД (ДНЦ). Он је истакао да су хаковани имејлови ДНЦ-а открили да су званичници Демократске партије систематски фаворизовали Клинтонову у односу на сенатора Бернија Сандерса.
Што се тиче политике на Блиском истоку, Клинтонова је изразила јаку подршку Курдима и рекла да Сједињене Америчке Државе морају да наставе да подржавају њих и њене арапске партнере против терористичке групе ДАЕШ.
Трамп је узвратио да је Клинтонова најодговорнија за успон ДАЕШ-а, пошто је она, као државни секретар, заједно са Обамом, применила политику која је довела до губитка контроле у Ираку и већем делу Сирије, тиме омогућивши ДАЕШ-у да се утврди.
Трамп је истакао да је спреман да настави блиску сарадњу са традиционалним америчким савезницима, али је инсистирао да би они требало да почну да сносе значајне трошкове за своју одбрану, с обзиром на то да Сједињене Америчке Државе више не могу да носе цео терет.
Сједињене Америчке Државе „не могу да буду светски полицајац“, рекао је он.
Клинтонова је као контранапад рекла да би Трампова политика подстакла друге велике земље да развију своје нуклеарне капацитете и доведу до опасног ширења нуклеарног оружја широм света.
„Политика САД је била да смањи ширење нуклеарног оружја… Трампов каваљерски став о нуклеарном оружју је дубоко забрињавајући. То је претња број један са којом се суочавамо у свету“, нагласила је Клинтонова.
Она је рекла да ће наставити да поштује читаву америчку глобалну мрежу одбрамбених уговора.
Трамп је рекао да су управо нуклеарно наоружање и претња за избијање нуклеарног рата, а не глобално загревање, највећа претња са којом се суочава амерички народ и људска раса.
Клинтонова је истакла своје искуство у власти, а посебно своје четири године на месту државног секретара. Трамп је признао да је она нагомилала искуство, али је рекао да је то искуство „лоше“.
