Следеће недеље почиње завршна фаза процеса у којем сталне чланице Савета безбедности преузимају примат у одлучивању ко ће бити нови генерални секретар Уједињених Нација.
Међутим, с обзиром на тренутно изузетно напете односе између великих сила, подсетимо, сталне чланице су САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска, тешко да ће бити постигнут консензус око заједничког кандидата.
Поједини аналитичари и западни медији све чешће помињу опцију о којој се до сада није говорило, да би сталне чланице могле да се определе за личност која до сада није учествовала у изборној трци. И кандидат Србије Вук Јеремић, који је најбоље прошао у последњем кругу гласања, заузевши друго место, не искључује могућност да сталне чланице Савета безбедности дају негативан глас свим садашњим кандидатима.
Да сталне чланице Света безбедности могу да се определе за неку нову личност и тако нас све изненаде сматра и бивши дипломата и предавач на Дипломатској академији Министарства иностраних послова Зоран Миливојевић. Ако нема сагласности Савета безбедности око једне личности, онда треба да се иде са кандидатима пред Генералну скупштину, али и у том случају могућ је проблем, јер сталне чланице Савета безбедности имају право вета, подсећа Миливојевић.
„Ситуацију је лако објаснити на примеру нашег кандидата, који нема позитиван став Вашингтона и тешко ће га обезбедити. Америка му је запамтила како је изабран за председавајућег Генералне скупштине, када је поразио кандидата из Литваније, који је био кандидат НАТО-а и САД-а. Његов став око Косова и интереса Србије се не поклапа са њиховим. Са друге стране, Антонио Гутереш неће имати подршку Русије, јер долази из земље чланице НАТО-а, мислим да ће се Русија држати тог принципа до краја. То је мртва трка, јер нема консензуса сталних чланица Свата безбедности УН“, каже Миливојевић.
Упитан шта ће се догодити ако ни око једног кандидата не постоји сагласност сталних чланица, Миливојевић каже да се избор одлаже на неко време, док Савет безбедности не постигне договор. То не мора да буде договор око једног заједничког кандидата, могу да предложе два, три или чак четири имена, каже Миливојевић.
„Међутим, избор заједничког кандидата, али и више њих чија ће се имена наћи пред Скупштином, може да изазове озбиљну кризу у избору генералног секретара. Ако ни у једном случају нема сагласности, то би био преседан у функционисању Уједињених Нација, својеврсна криза УН“, каже Миливојевић за Спутњик.
Он додаје да није познато колико би тај процес могао да траје, али да ће Савет безбедности у том случају морати да дефинише нека правила, између осталог и колико времена и под којим условима ће се наставити избор новог генералног секретара Уједињених нација.
