„Претпостављам да ће до новембра да дефинишу шта се од које чланице очекује, значи да одреде квоте, да одреде када би требало да ступе на снагу и колико дуго да траје то замрзавање. Значи да не буде више такмичења у томе колико ће ко нафте да произведе и да испоручи на тржиште“, каже Путниковићева за Спутњик.
Најава из нафтног картела о првом смањењу производње у осам година подстакла је раст цена нафте за шест одсто, при чему су енергетске компаније у САД и Азији следиле овај образац и оствариле огромне добитке.
Аналитичари оцењују да ће тржиште вероватно бити опрезно док се не разраде детаљи споразума, и да ће трговци пажљиво пратити да ли ће и нечланице ОПЕК-а, попут Русије, САД, и Канаде такође срезати производњу.
Питали смо Јелицу Путниковић и како ће договор утицати на светску економију:
„Без обзира на цену, да ли ће цена остати испод 50 долара ли ће се мало повећати, та стабилност и могућност планирања свакако ће значити за сваку економију. До сада је све било у сфери спекулација. Значи, свако ко је правио планове за неку инвестицију или за неку потенцијалну добит, морао је да то ради с великом резервом јер није знао како ће се кретати не само цена нафте и робе која се производи из нафте, него и од курса валута јер наравно да су велике осцилације утицале на курс долара па самим тим и на курсеве осталих валута“, објашњава Путниковићева.
Детаљи споразума, укључујући податке о томе колико која земља треба да смањи пумпање, биће разрађени када се четрнаесточлани нафтни картел, који избацује око 40 одсто укупне светске производње нафте, састане у Бечу 30. новембра, на седници коју одржава два пута годишње.
