Такву динамику, према принципијелном ставу Немачке, треба да прати напредак у дијалогу Београда и Приштине.
Танјуг из извора блиских Европском савету сазнаје да Немачка, пре давања зеленог светла за отварање следећег новог поглавља, очекује постизање договора о телекомуникацијама између Београда и Приштине.
Додаје се и то да ни представници Велике Британије у радној групи Савета, задуженој за проширење и приступне преговоре (ЦОЕЛА), нису још дали свој пристанак за наставак отварања поглавља, због, како се у дипломатским изворима у Бриселу оцењује, унутрашњих техничких процедура.
Извори Танјуга блиски дипломатским представништвима земаља-чланица у Бриселу кажу да је средином септембра Европска служба за спољне послове (ЕЕАС) представила чланицама Уније редовни шестомесечни извештај о напретку у процесу дијалога Београда и Приштине.
Оцењује се да је извештај био генерално позитиван, да је између осталог указао на напретке постигнуте у оквиру споразума о слободи кретања, али и на изостанак примене договора о формирању Заједнице српских општина, као и на нерешено питање телекомуникација.
Из Европске комисије више пута су позивали и Београд и Приштину да буду кооперативни ради примене оно што је договорено Бриселским споразумом из 2013. године.
У Бриселу напомињу да су евроинтеграциони процеси и Србије и Косова, које у Бриселу третирају као два паралелна процеса, у великој мери условљени напретком у нормализацији међусобних односа.
У преговарачком оквиру за Србију, који садржи принципе и процедуре целокупног преговарачког процеса о чланству у ЕУ, указује се да изостанак напретка у дијалогу, који се прати кроз поглавље 35, може да утиче на привремену стагнацију целокупног процеса приступних преговора Србије и ЕУ.
Иако је последња рунда техничког дијалога Београда и Приштине завршена без договора о телекомуникацијама, у бриселским дипломатским круговима већ је најављен наставак напора ради постизања обострано прихватљивог решења и убрзавања билатералне комуникације са обе стране.
Истовремено, разговори се настављају и у оквиру радне групе ЦОЕЛА, ради евентуалног постизања консензуса земаља-чланица и, како у Бриселу оцењују, могућег скорог отварања новог поглавља у преговорима са Србијом.
