Парламентарни избори у Црној Гори улазе у финиш. За две недеље, за када су заказани, извесно је да ће се сасвим сигурно знати да ли је Мило Ђукановић несаломив, или његова политика која је на власти дуже од 20 година има — алтернативу. Последњу реч о томе даће 16. октобра бирачи који имају право гласа на предстојећим изборима, а којих према процени МУП-а Црне Горе има 530.840.
Међутим, много већи број је оних који су црногорског порекла, а који због ригорозног Закона о држављанству Црне Горе, који не дозвољава двојно држављанство, не могу да гласају на овим изборима. Таквих је готово 600.000, колико их према проценама живи у дијаспори по целом свету. Само на територији Србије живи око 30.000 грађана црногорске националности, који не могу да изађу на предстојеће изборе јер имају држављанство Србије, а не и Црне Горе. Исти проблеме има и још око 10.000 Црногорца који живе у Хрватској (4.926), Словенији (2.667) и Македонија (2,003). Црногораца у Америци има око 150.000, а исти број живи и у Турској, док у Аргентини и околним земљама (Боливији, Чилеу, Уругвају, Перуу и Парагвају) према расположивим подацима, има око 50.000 људи црногорског порекла.
Ко може, а ко не може да гласа и зашто на изборима у Црној Гори?
По Уставу Црне Горе изборно право има свако ко је држављанин Црне Горе, са напуњених 18 година, и са двогодишњом пријавом боравка у Црној Гори. Ово право, и право на стицање црногорског држављанства остварују, на основу измена Закона о црногорском држављанству из 2015. године, и особе које ступе у браку са држављанином Црне Горе, и они које најмање три године законито и непрекидно бораве у држави.
Међутим, право да гласају на изборима у Црној Гори иако имају држављанство неке друге државе (осим Србије) имају они црногорски грађани који су у тренутку када се Црна Гора одвојила од Србије већ имали држављанство неке друге државе. Ово за Спутњик тврди Иво Чоловић из „Цесида“.
„Двојно држављанство у Црној Гори је забрањено за све оне који су стекли држављанство неке друге државе после осамостаљења Црне Горе, 2006. године. Дакле, ако сте имали двојно држављанство пре 2006. године, ви сте по аутоматизму њега могли да задржите. Или ако бисте као држављанин Црне Горе, а узели сте држављанство Србије, ви сте по аутоматизму изгубили право на држављанство Црне Горе“, објашњава он.
Међутим, додаје наш саговорник, због напетих односа између Србије и Црне Горе, после референдума, Србија није Црној Гори доставила податке о Црногорцима који су добили држављанство Србије, тако да постоји вакум у коме један број људи има нелегално држављанство, то јест држављанство и Црне горе и Србије, што значи да они могу да гласају на предстојећим изборима.
Тачан број оних који имају двојно држављанство са правом гласа није познат — никоме. То за Спутњик тврди и Златко Вујовић, директор Центра за изборе и мониторинг у Црној Гори. Он каже да постоји проблем и са људима који имају држављанство Црне Горе, али не могу да гласају на овим изборима.
„Црна Гора има и 860.000 држављана. Ако то упоредимо са бирачким списком, добијамо чињеницу да око 60 одсто грађана Црне Горе са црногорским држављанством не може да гласа на овим изборима јер на бирачки списак битно утиче пребивалиште гласача. Дакле, негде до 300.000 људи има држављанство Црне Горе, али не и бирачко право“, каже он.
Наш саговорник каже да не би за Црну Гору било добро да је закон о држављанству другачији, јер је она „мала земља која нема капацитет којим би могла да контролише регуларност избора ван својих граница“.
На питање да ли би се и колико изменила политичка слика у Црној Гори само ако би се Црногорцима који живе у Србији омогућило право гласа, он каже да је то питање — без одговора.
„Нико никада није радио истраживање шта о томе мисли дијаспора, нити је неко направио квалитетан узорак који би могао да одговори на ово питање“, сматра Вујовић.
За разлику од њега, Чоловић има свим другачије мишљење.
„Мислим да би то драстично променило слику у Црној Гори. У овом моменту, ако би се свима који су рођени у Црној Гори дозволили стицање држављанства и излазак на изборе, мислим да би бирачки списак био дупло већи од садашњег. Власт у Црној Гори и они који су се борили за независно Црну Гору размишљају врло прагматично. Јер ако би се дозволило да гласају и људи који имају блиске везе са Србијом, то би у потпуности променило политичку атмосферу у Црној Гори и слику онога што Црна Гора у овом моменту јесте“.
У односу на председничке изборе у Црној Гори, одржане у априлу 2013. године, број грађана са правом гласа, којих је тада било 511.405, повећао се за 19.435.
О изборима у Црној Гори немогуће је говорити, а не споменути да је референдум одржан 2006. за самосталност Црне Горе, Мило и добио захваљујући гласовима из дијаспоре. Ако томе додамо да је највећи део црногорске дијаспоре из редова Албанаца пореклом из ове државе, а да је само нешто мало више од хиљаду гласова пресудило у корист независне Црне Горе, онда није тешко закључити зашто Ђукановић тако љубоморно чува „бирачке спискове“.
