Светски поредак, испољен на три начина, као једнополарни, биполарни и мултиполарни свет, који се, према историчарима међународних односа, за 500 година променио девет пута, на прагу је нове смене, или је већ закорачио у њу.
После биполарног света који је био оличен у доминацији двеју суперсила, САД и Совјетског Савеза, чијим је падом Америка преузела примат у једнополарном свету у коме се само она питала, на прагу смо новог.
Један од оних који каже да спада у само десет одсто припадника академске заједнице у читавој Европи, укључујући и Русију, који сматрају да већ живимо у мултиполарном свету, Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе, каже да дели мишљење познатог британског историчара међународних односа Пола Кенедија да је 2008. година преломна у светској политици.
Тада се, напомиње он, десило неколико кључних ствари које су процес мултиполарности света учиниле неповратним. Дошло је до велике економске кризе на Западу, Русија је војно интервенисала у Абхазији и Јужној Осетији без икакве реакције и санкција Запада, Кина је почела да дефинише своју стратегију „Један појас, један пут“. Формиран је БРИКС и почели су преговори са Индијом и Пакистаном о пријему у Шангајску организацију за сарадњу (ШОС). То је година у којој су, како каже, трошкови америчке империје постали већи од прихода.
Пророковић, који је у Руском дому учествовао на трибини о мултиполарном свету и улози Русије у њему, указао је да према подацима ММФ-а за 2016. расте економска моћ незападних држава. Кина тако заузима друго место, Индија је седма, Бразил девета сила, а Русија која се до 2012. котирала између 7. и 9. позиције, ове године је због санкција и пада вредности рубље пала на 14. место.
Нови полови тог мултиполарног света расту, пре свега у Азији и показатељи говоре да присуствујемо неповратном процесу, да није реч о кијавици Запада, како би неки хтели то да виде, сматра он. САД су за 25 година у апсолутном износу изгубиле шест одсто удела у глобалној економији, али је то у релативном износу више од 27 одсто.
Руси на време схватили да је центар на истоку
Руски гасовод „Снага Сибира“ према Кини није настао као замена за „Јужни ток“. То је одлично осмишљен, дуго припреман пројекат, јер су Руси и те како свесни ових процеса и део својих активности полако селе из Европе ка Пацифику. А показатељи управо говоре да се центар глобалних економских активности сели на Пацифик. Док кинеска економија расте, европска и америчка падају.
Још драматичнији по Запад јесу показатељи о 50 највећих корпорација у свету у 2015. години. Оне са седиштем изван Запада преузимају доминацију у глобалној економији. Међу првих десет је пет незападних. До 2008. године њихов број је био нула. На другом, трећем и петом месту су кинеске фирме, на четвртом нафтна корпорација из Саудијске Арабије. Подаци за транснационалне банке су још поразнији по Запад. Према последњем извештају „Форбса“ за 2016. међу банкама са највећом активом у свету, међу првих пет су четири кинеске и једна јапанска.
Ако се то упореди са 2008. годином, која је кључна за промене у глобалној економији, тада су међу првих пет биле искључиво западне банке. Најбоље пласирана јапанска је била девета, најбоље пласирана кинеска је била на 17. месту. Овај процес се одиграо у свега осам година, напомиње Пророковић.
Те економске промене су се наравно одразиле и на војне буџете. Преглед трошкова 1988-2015. година указује да је Кина која је 1988. имала буџет као Шпанија за 25 година претекла готово целу ЕУ. Русија је 1998. имала готово исти војни буџет као Турска, сада је неупоредиво већи. Раст економске моћи узроковао је раст војних буџета, инвестиције у војни сектор. Зато, сматра Пророковић, никога не треба да изненади интервенција Русије у Сирији са софистицираним оружјем.
О великим променама у свету говори и поређење војних трошкова НАТО-а и САД са осталим незападним половима у светском поретку. Тако су земље које данас чине БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка република) 1998. године, када би се сабрало, имале 13,7 посто буџета НАТО. Данас је то 43,3 посто. На сваких 10 година БРИКС дуплира учешће у односу на буџет НАТО. И није реч о једносмерном процесу него двосмерном, јер буџет земаља БРИКС-а расте, а НАТО-а пада тако да се очекује да се они сретну негде 2030. године.
То је још израженије када су у питању чланице ШОС-а. Са 7,5 одсто, догурао је до више од 40 одсто буџета НАТО. А када су војни буџети ШОС-а и НАТО идентични САД неће моћи да се меша у решавање спорова у средњој Азији. То ће радити Индија, Кина и Русија.
Нема више оне економске и војне надмоћи Америке да би наметала своја решења широм света, што је управо дефиниција силе и униполарног поретка, напомиње Пророковић.
ЕУ се разоружава већ 18 година
Он каже да су посебно забрињавајући подаци за ЕУ, која је по свим усвојеним стратешким документима Србије, њен приоритетни циљ.
Европска унија од 1998. године себе практично разоружава. У апсолутном броју, ти буџети су остали исти, а у релативном износу, ЕУ је пала са готово половине својих доприноса НАТО буџету на мање од трећине. ЕУ је одбила да издваја средства за обавештајни рад у блискоисточним земљама, за ново наоружавање, за изградњу озбиљних европских војних снага, иако су знали шта су изазови и претње. И ту се виде узроци мигрантске кризе, напомиње Пророковић. Илуструје да су почетком 20. века Шведска и Абисинија имале исти број становника, а да данас Шведска има десет милиона, а Етиопија деведесет.
„Шта ће ти људи тамо да раде. Они некуда морају да крену. Европа је апсолутно неспремна дочекала почетак мигрантске кризе и сада сви трпимо последице тога. Погрешили су у процени, нису издвојили новац за борбу против изазова, претњи и ризика, иако су врло јасно знали шта је то и то пише у стратешким документима ЕУ“, напомиње он.
Најбољи пример за то да где пада економска и војна моћ, опада и политичка су Украјина и Сирији, у одређеној мери и Балкан.
Да ли је 2008. године било могуће организовати икакав референдум у Републици Српској? Свако ко би то учинио, изложио би се озбиљним санкцијама Запада, како личним, тако и политичким, а било би последица по саму РС.
Додик неће видети Могеринијеву
„Да ли ће данас бити последица по Милорада Додика. Тешко. Неће га примити Федерика Могерини, што ће га много забринути. Тек по РС никаквих последица не може бити“, изричит је Пророковић.
На питање ко су нови полови у светском поретку, он каже да су то без сумње, поред САД, Русија, Кина, Индија, Бразил и Јапан. То могу да постану и Немачка и Француска, али је питање шта ће даље бити са ЕУ. Он додаје да ће се мултиполарност и даље обликовати. Када се једном заврше кризе у Украјини и Сирији, а завршиће се, каже, поразом Запада, доћи ће до новог ресетовања односа у међународном поретку, успостављања нових правила игре и ми можемо претпоставити да ће он трајати најмање неколико деценија, као и увек у историји. А како ће ти односи изгледати, и кинеско-руски и руско-амерички, то не можемо знати, закључује Пророковић.
По оцени Драгане Трифковић из Центра за геостратешке студије, улога Русије у мултиполарном свету који је, како сматра, у фази транзиције, огледа се на политичком, војнобезбедносном и економском пољу.
Јачањем економије, стабилизовањем земље после периода растројства, Русија се вратила на светску сцену као важан фактор. УЗ председника Путина са угледом светског државника, Русија је у мултиполарном свету фактор стабилности, земља која преузима иницијативу, разговара са различитим странама, нуди решења, ствара нове савезе и организације, залажући се за мирно решење, за разлику од бомбама наметнуте америчке демократије, напомиње она.
Нема решења без Русије
Захваљујући Путиновим реформама војске, које трају од 2000. године, Русија је данас велика војна сила, са новим моћним технологијама и савременом структуром оружаних снага.
На позив Сирије укључила се у рат са терористима и за шест месеци преокренула његов ток, за разлику од САД. Испробала је ново оружје и показала да је безбедносна архитектура у Европи, али и на Блиском истоку промењена, оценила је Трифковићева.
Кључно из данашње перспективе је, сматра она, да ниједан сукоб у свету не може да се решава без улоге Русије.
Александар Павић из Фонда за стратешке културе сматра да стварање мултиполарног света који неће имати једног хегемона, који одређује правила игре свима другима, није датост, већ процес. За такав свет се, како је додао, треба изборити јер је он пожељан, поготово с обзиром на искуство какво смо ми имали са једнополарим светом.
Ствари се одвијају у том правцу, али ништа није гарантовано, сматра он. По мишљењу Павића, центар доскорашњег једнополарног света још увек је довољно јак да може да направи проблеме, и то на светском нивоу.
„Без Русије, мултиполарност се не може замислити и Србија може само да профитира од мултиполарности, али мора и сама да се прикључи тој борби, наравно на правој страни“, нагласио је Павић.
Преокрет у Русији је почео са доласком Путина на чело државе 1999. године, али је, напомиње, била кључна 2007, када је на безбедносној конференцији у Минхену Путин рекао да Русија више неће дозволити да се њени интереси игноришу и да се поступа једнострано у међународним односима.
„Само пружање отпора довело је до могућности мултиполарног света. Али Русија то не може сама. Она је дала подстрек и другима, и Кини“, оценио је Павић.
Ствар, по његовом мишљењу, још није готова, на шта је указао случај БРИКС-а, који је требало да покаже мултиполарност на делу. Он је током ове године доведен у питање после државног удара који је такорећи изведен у Бразилу, пошто је америчка марионета доведена да смени легално изабрану председницу, напомиње Павић.
„Не знају се правци мултиполарности и може да буде разних обрта и изненађења какво би било да Трамп победи у Америци. Свет је то динамичан и нема места за статичност. Може да се буде опрезан, али не да се вага, чека. Али већ се зна да само са истока сада долази тај импулс“, закључио је Павић.
