Књига је изашла у Швајцарској, Русији и Италији, до краја године би требало да се појави у Америци, а 2017. планирано је издање на српском, кинеском и, евентуално, шведском језику.
Можда то звучи парадоксално, али русофобија је старија од саме Русије. Све је почело у доба политичке и религиозне конфронтације Западног римског царства и Источног римског царства, то јест Византије, каже за Спутњик професор Метан.
„Тада је постојало неколико предрасуда: источни народи су варвари, а њихови владари су диктатори, којим је својствен експанзионизам, они су агресори, који сањају да заузму племенит и недужан Запад. Савремена етапа русофобије почела је у Француској крајем 18. века, када је Тајни савет Луја XV направио лажан ’Тестамент Петра Великог‘, у којем је руски цар, наводно, потомцима завештао да освоје Европу. Наполеон је објавио тај тестамент 1812. године како би оправдао напад на Русију, а Енглези су превели тај докуменат, па су га користили током Кримског рата 1853. године. Тек крајем 19. века, након деценија русофобије, Европљани су признали да се ради о намештаљци“, објашњава професор.
Метан истиче да савремени медији и даље користе сличну реторику на рачун Русије, као у случају украјинске кризе, где је пуч у Кијеву био финансиран од стране САД, што је признала и Викторија Нуланд.
„Западни медији и даље перципирају Русију као претњу. Запад је оличење демократије, слободе и људских права, док је Русија синоним за национализам, аутократију и гажење слободе појединца. Тај црно-бели приступ се намеће западном друштву, јер се користи као изговор за додатну милитаризацију Европе и јачање НАТО-а. Чак и наша ’неутрална‘ Швајцарска учествује у вежбама НАТО-а у оквиру Партнерства за мир“, закључује швајцарски научник.
