У писаном одговору Спутњику Петковићева наводи да разговор са Матковићем, који је водила на Институту за политику при Чикашком универзитету 3. октобра, није снимљен, како каже, нажалост, јер је „требало овековечити једну необично пријатну, информативну, разумну и пре свега научно и политички осмишљену презентацију“.
Петковићева, која 30 година предаје на Чикашком универзитету и сарадник је других универзитета и академских организација, као и активни члан српске заједнице у САД, истиче да је разговор са Матковићем вођен пред пуном салом слушалаца, углавном студената Универзитета као и мањег броја предавача и других чланова универзитетске заједнице.
Питања која је постављала односила су се, како каже, на историју и развој билатералних односа САД и Србије, процес приступа Србије у ЕУ, економску сарадњу са САД и могућности проширења те сарадње, проблем са избеглицама из Сирије, политичкој платформи премијера Александра Вучића, али и на развој туризма у Србији и успостављање директне авионске везе „Ер Србије“ са САД.
Према њеним речима, по завршетку њеног разговора са амбасадором Матковићем, уследила су питања присутних, а једно се тицало односа Србије са Русијом.
„Амбасадор је на питање одговорио опширно, добро припремљеним и савршено одмереним језиком, истичући традиционално добре дипломатске и економске односе Србије и Русије, уверење да ће тензије које постоје између САД и Русије бити савладане, значај Русије као велике силе у међународним односима и улогу председника Путина, улагање напора САД ка остваривању и унапређењу дијалога са Русијом, што би допринело решавању акутних проблема с којима се свет данас суочава“, наводи Петковићева.
Лист „Чикаго марун“ пренео је да је Матковић на поменутој трибини рекао да руски председник Путин „има велики его, да жели да буде владар света и да Русија поново постане велика суперсила“.
Коментаришући писање тог листа, професорка Петковић објашњава да је реч о студентским новинама које обавештавају чланове универзитета о великом броју догађаја у кампусу Чикашког универзитета, и „са којих често неспремни и неискусни млади извештачи пишу и шаљу своје белешке и импресије“.
Како констатује, медији су моћни арбитри истине и често их је тешко надмудрити.
„У конкретном случају, не бисмо смели дозволити да једна мала колоквијална опаска, уз то још и погрешно забележена — huge (огроман, велики: прим.прев) није био изговорени придев — претвори један изузетно успешан сусрет и презентацију у фијаско“, сматра Нада Петковић.