Лист наводи да је у јулу Обамина администрација предложила Представничком дому (Доњи дом Конгреса) да одложи гласање о нацрту закона, који предвиђа санкције за подржавање режима сиријског председника Башара Асада.
Извори „Вашингтон поста“ сматрају да Бела кућа није желела да компликује односе са Москвом због сарадње у Сирији и Ирану и због претходно потписаног нуклеарног договора.
Експерти портала „мк.ру“ одговарали су на питање може ли одлазећи председник Барак Обама ипак да се сложи са новим антируским мерама — макар у виду неког компромиса са Конгресом?
Амерички Конгрес, с обзиром на чињеницу да је законодавни орган, не бави се спољном политиком, подсетио је директор истраживачког центра спољнополитичких механизама САД Института САД и Канаде РАН Сергеј Самуилов.
„То је област деловања председника, извршне власти, спољнополитичког министарства. Конгрес само може да постави одређене границе унутар којих извршна власт може да оствари спољну политику према овој или оној држави.
Конгрес је против Русије традиционално русофобичан. У случају Ирана, или антиирански или иранофобски. Зашто? Пошто законодавци немају никакву одговорност за последице спољне политике коју предлажу. Спољнополитички кораци конгресмена пре свега су одређени њиховим личним уверењима и интересима бирача.
Какве су шансе за увођење нових санкција? Садашња америчка администрација не жели погоршање односа са Русијом или Ираном. Обама међу својим достигнућима у спољној политици увршатава споразум са Техераном због иранског нуклеарног програма. Али републиканци у Сједињеним Америчким Државама и Израелу и даље критикују Обамину политику, сматрајући да ће га Иранци обманути. Председник сматра да се то неће догодити, јер ће извршење уговора бити под строгом међународном контролом.
Може ли Бела кућа ићи на слабљење нацрта закона и увођење неког компромисног решења?
Компромис је могућ. На пример, годинама је Конгрес САД доносио закон о снабдевању Украјине смртоносним оружјем. Али Бела кућа има услов: Обама може да потпише закон ако се у њему стави фраза да су све радње предвиђене законом могуће само уз сагласност председника. То јест, Обама поново има крајњу реч. Ову варијанту би тренутна администрација могла да прихвати.
Чињеница да би санкције Русији због ситуације у Сирији могла да уведе и Немачка наводи „Волстрит џурнал“. Лист сматра да је за сада питање у Немачкој у раној фази разматрања. Званична потврда ове информација о припреми немачких санкција још није стигла у Русију.
