Посланици Скупштине Косова усвојили су са 82 гласова за и 12 уздржаних гласова Нацрт закона о Трепчи.
Нови закон, поред 80 одсто власништва владе Косова над Трепчом и формирања нових радних јединица, од којих би она на Северу Косова била „Рудник са флотацијом Лепосавић-Копаоник“, предвиђа и улазак владе у могућа партнерства са приватним сектором. Закону су се противили посланици Српске листе, али и „Самоопредељења“, који су, такође, изнели највише критика на рачун закона, наводећи да неће гласати за усвајање закона, јер он заправо утире пут за продају тог комбината.
Нацрт закона о Трепчи, одлуком већине гласова посланика, био је и једина тачка дневног реда заседања скупштине Косова.
О закону је пред посланицима говорио косовски премијер Иса Мустафа. Истакао је да је Трепча власништво Косова:
„Закон јасно прописује да су минерални ресурси власништво републике Косово, тако да према овом закону, власништво Трепче јесте и остаје власништво Косова. Истовремено, експлоатација минералних сировина вршиће се на основу дозвола за истраживања издате у складу са важећим законима“, рекао је Мустафа.
Он је, такође, изнео детаље о томе како би Трепча требало да буде организована, потврдивши раније наводе српских представника да ће „Трепча Север“ бити угашена. Пословне јединице Трепче, према том закону би биле „Трепча флотација — Стари Трг“, „Рудник са флотацијом Кишница и Ново Брдо“ и „Рудник са флотацијом Копаоник–Лепосавић“.
„Закон оставља могућност, након студије изводљивости, оснивања и отварања других пословних јединица Трепче, као што су металургија олова и цинка, хемијска индустрија, као и друге, за које се процењује да имају економску рентабилност и да отварају могућности за оптимално повлачење приватног капитала, било кроз партнерство, директне инвестиције, заједничка улагања или продају акција“, навео је он.
„Трепча ће у складу са тим законом бити организована као акционарско друштво, у којем ће главни акционар бити влада, поседујући 80 одсто акција, а 20 одсто акција ће бити власништво запослених у Трепчи. На основу закона, одређени су права владе и управљање и расподела дивиденди између акционара, пропорционално у учешћу у активи Трепче. Реч је о надземним средствима, а не минералним резервама“, додао је Мустафа.
Истакао је и да таква организација „подстиче такмичарски дух и повећава ефикасност у раду“.
Раније данас скупштини се обратио и шеф посланичке листе Српска Славко Симић, који је изјавио је да има одговорност да говори у име 3.000 радника Трепче и целе српске заједнице која живи на Косову и да пренесе њихов став о том закону.
„Сви ми који живимо овде уверени смо да ће он угрозити опстанак већинског српско становништво које живи на Северу Косова, где се налази и највећи део Трепче. Ми нисмо били део преговора о закону, нити су у томе учествовали наши људи који су у Трепчи. За нас тај закон није прихватљив и ми тражимо да се то питање реши кроз дијалог, а не једнострано. Српска заједница захтева да се тај нацрт закона искључи из процедуре гласања и позивам све посланике да подрже наш предлог“, рекао је Симић.
Иначе, током расправе највише критике изнело је „Самоопредељење“.
Бишари Мери из „Самоопредељења“ казао је да закон не предвиђа да Трепча постане мотор Косова, већ да се из закона види да је будућност Трепче да буде продата део по део.
„Дакле, да брзо скинемо Трепчу са врата. Ко је читао закон, ако жели да разуме, схвата да је то истина. Трепчу не узима Косово, већ влада Косова спрема да Трепчу узме неко други. То је обмана и немојте је прихватити“, рекао је он, после чега му је искључен микрофон.
