У саставу дивизије су стратешки бомбардери Ту-95МС, наоружани крстарећим ракетама, и стратешки суперсонички бомбардери Ту-22М3.
То је већ друга дивизија тог типа у Русији. Прва је формирана 2015. године и размештена је на војним аеродромима у градовима Моздоку на Кавказу и Енгелсу у средњем току реке Волге.
Неколико десетина бомбардера у саставу нове јединице биће размештено у Иркутској и Амурској области.
Аналитичари кажу да на тај начин Русија развија „источни правац“ спољне политике, јер је унапређивање регионалног система безбедности одувек био један од кључних елемената сарадње Русије и азијских земаља и организација.
Војни аналитичар Александар Собањин из Центра стратешке конјунктуре за Спутњик каже да је нова јединица „дуга рука руске стратешке авијације“.
„То је оно што смо чекали од почетка деведесетих година прошлог века. На тај начин Русија без икакве хистерије и непромишљених потеза поручује да је спремна за све врсте војних дејстава, то јест да је спремна да се брани и да се успротиви покушајима америчке ратне морнарице да дестабилизује ситуацију у региону и да угрози наше интересе не само на Далеком истоку, већ и у целој Источној Азији“, објашњава Собањин.
Собањин подсећа да је Министарство одбране Русије започело процес модернизације ратне авијације.
„Интересантно је да Американци већ око деценију и по не уводе у употребу нове стратешке бомбардере. Наравно да је армија САД и даље јача и већа од руске војске, али када говоримо о квалитету, а не само о квантитету, наше снаге се већ могу упоредити са америчким снагама, јер Русија веома брзо модернизује војску. Немамо такву флоту као што је имају Американци, али требало би имати у виду да се структура снага руске војске потпуно разликује од америчке. Руски адути су Ракетна војска стратешке намене и Ваздушно-космичке снаге, стога је Русија у стању да обуздава америчку флоту из ваздуха. Размештање дивизије на Далеком истоку, убрзана изградња базе за подморнице на полуострву Камчатки и базе за привремено размештање подморница дуж Северног морског пута ће нам омогућити да обезбедимо комплетну заштиту руских граница, иако су до пре неколико година само границе на Кавказу и у Европи биле потпуно заштићене“, закључује Собањин.
