С обзиром на то да ће Обама ускоро напустити своју функцију, Кремљ се више чак и не труди да сакрије свој презир. То се огледа чак и у дипломатији на високом нивоу, од које се очекује макар мало такта, пише аналитичар и као пример наводи Сирију, која је тешко бреме које амерички председник оставља у наслеђе.
„Жалосни покушаји Џона Керија, не баш корисног државног секретара америчког председника, да одбрани улогу САД у том мрском сукобу наишли су на силовит отпор Москве. Кремљ је недвосмислено дао до знања да га не интересују даљи преговори са Вашингтоном о Сирији: ’Ми смо победили, ви сте изгубили, смирите се‘“, пише аутор текста.
Према мишљењу Шиндлера, Обамина администрација не треба да се чуди таквом исходу. Пре више од три године Бела кућа је уступила лидерство Москви и то је било јасно свима осим америчком председнику и „самозваним спољнополитичким генијима“ у његовом окружењу.
„Дозволили смо Путину да од Сирије направи оно што је он желео — да сачува марионетски режим (Башара) Асада и да покаже одлучност и моћ Русије. А за то смо криви само ми“, сматра публициста.
Кремљ се, пише Шиндлер, можда више никада неће срести са тако „безвољним америчким председником“ (Обамом) и због тога Руси, док још могу, покушавају да извуку максимум из тог „незаслуженог геостратешког поклона“.
Он наставља констатацијом да су се Сједињене Америчке Државе одавно навикле на то да Москва води „опасну игру“ када се амерички војни бродови приближе руским обалама.
„То се, међутим, сада не ограничава на Црно море. Руска морнарица образовала је нови одред стратешких бомбардера на Далеком истоку како би пратила Американце и ’досађивала‘ им у тихоокеанском региону“, наводи Шиндлер и упозорава да ће „убице носача авиона“ Ту-23М3 ускоро поново у стопу пратити америчке војне бродове, што нису чинили од осамдесетих година.
Обама из све снаге негира да су САД и Русија у стању новог хладног рата, али Путин, према мишљењу аутора текста, очигледно не дели његово мишљење.
Ове седмице Министарство одбране Русије је саопштило да разматра могућност поновног отварања војних база у Вијетнаму и на Куби, „на згодној раздаљини од Флориде“.
Према Шиндлеровом мишљењу, поједини потези Москве требало би да забрину НАТО и Пентагон. Ситуација је посебно опасна у немирном балтичком региону, у којем Русија „намерно демонстрира своју борбену моћ, очигледно, без икакве бриге о томе шта мисле остали“.
„Размештање комплекса ’искандер-М’ у Калињинграду, западно од балтичких република, са правом се сматра дестабилизацијом источног блока НАТО-а, који је, без обзира на сва уверавања Беле куће о безбедности, осетљив у случају руског напада. Варшаву и неколико других престоница Алијансе тај потез подсећа на балтичку верзију Карипске кризе“, сматра Шиндлер.
То је, према његовом мишљењу, директан Москвин изазов Вашингтону и лични Путинов изазов Обами.
Предизборна кампања, „веома пријатељски расположеног“ према Кремљу, Доналда Трампа је у слободном паду, због чега ће Москва, вероватно, имати посла са „увређеном“ Хилари Клинтон, која, како наводи Шиндлер, одлично зна да је Кремљ покушао све да умањи њене шансе за победу, „укључујући шпијунажу, хакерске нападе, уцену и цурење електронских писама демократа“.
„А ако је породица Клинтонових у нечему успешна, онда су то личне освете“, упозорава аутор.
„Због тога Путин и мора да делује управо сада. Припремите се, чека нас немирна јесен“, закључује Џон Шиндлер.
