После смене власти у Украјини у фебруару 2014. године ново руководство земље објавило је да намерава да одустане од учешћа у раду ЗНД-а, да би нешто касније из Извршног комитета те организације био опозван њен представник. Шеф украјинске дипломатије Павел Климкин јуче је изјавио да Кијев разматра могућност иступања Украјине из чланства ЗНД, чији је била творац, заједно са Русијом и Белорусијом. Те три државе су после распада СССР-а 1991. године потписале Споразум о формирању ЗНД-а.
Шта је кочило званични Кијев да од марта 2014, после развода од Москве а погледом упртим у Запад, напусти ту мрску заједницу на челу са Русијом? Тим пре што формално-правно и није њен члан.
За разлику од девет других држава које су некад биле део Совјетског Савеза, Украјина, као ни Туркменистан, који има статус придружене чланице, никада нису потписале Повељу и тако и формално постале чланице ЗНД-а. А времена за то је било од јануара 1993. године, када је у Минску усвојена Повеља Заједнице независних држава, као њен оснивачки акт. То јој ипак није сметало да учествује у њеном раду и користи погодности које је ЗНД нудила. И да учествује на годишњим самитима, па и оном који је одржан 16. септембра ове године. Чак је и негодовала због одлуке да следеће године самитом председава Русија. Одговорио је сам Путин, констатујући да Украјина, која није потписала Повељу ЗНД, тешко да може да предлаже како ће она радити.
Пара врти где бургија неће
„Разматрамо питање изласка (из Заједнице независних држава). Имамо неколико десетина споразума који се тичу, на пример, узајамног признавања диплома, исплата пензија. И сада завршавамо посао који ће нам омогућити да регулишемо те споразуме. Надамо се да ћемо успети да управљамо тим споразумима одвојено“, изјавио је јуче шеф украјинске дипломатије, опет најављујући излазак из ЗНД-а. Онај тежи део посла за управљање, међутим, није помињао. Повлачење Украјине из ЗНД-а би, наиме, подразумевао аутоматско искључење из зоне слободне трговине. Зато такав предлог до сада није добио подршку са највишег места у Кијеву, где добро разумеју размере економских последица такве одлуке.
Већ октобра 2014, само пола године пошто је прошао револуционарни занос, цифре су деловале потпуно отрежњујуће. Украјинској економији на ивици банкрота, која није била у стању да преживи без спољног финансирања, требало је више него што је давао Запад.
Пре само месец дана, 6. септембра, украјински предсеник Петро Порошенко је изјавио да је затварање руског тржишта за украјинску робу за Украјину био „економски шок“ који је коштао земљу најмање 15 милијарди долара. Према његовим речима, још недавно скоро трећина украјинског извоза ишла је на руско тржиште, али је последње године обим извоза у Русију пао за петину.
„У 2015. години, у поређењу са 2014. годином, наш извоз у Русију је смањен за половину, и то није све. У овој години извоз је додатно опао за 34 одсто на крају првог полугодишта. Удео Русије у украјинском извозу износи само девет одсто, са тенденцијом даљег пада“, рекао је током годишњег обраћања посланицима у Врховној ради. Нагласио је да је изгубљено десетине, ако не и стотине хиљада радних места. „Ова економска агресија је један од главних узрока убрзаног пада стандарда“, оценио је председник Украјине.
А од ММФ-а… само услови и по који долар
Процене да ће Украјина добро наплатити раскид са Русијом, биле су пусте наде. У првој половини ове године од ММФ-а није стигао ниједан долар. Инсистира се, наравно, на привредним реформама, које су у земљи пред банкротом, наравно, тешко изводљиве. Фонд је недавно одобрио Кијеву траншу од око милијарду долара, иако је било очекивано 1,7 милијарди. Укупно, за четири године Украјина ће од ММФ-а добити 17,5 милијарди долара. Првих пет милијарди пребачено је у марту 2015. године, а у августу исте године Кијев је добио 1,7 милијарди долара. И потом до сада ништа.
Заменица министра за економски развој и трговину Украјине Наталија Миколски изјавила је да је због пуцања веза са Русијом од 2012—2015, земља изгубила 98 милијарди долара. Прави губици, с обзиром на руски ембарго, представљају 2-3 одсто БДП-а Украјине.
Структура украјинског извоза указује на то да је Украјина од претежно индустријске земље, са јаком металургијом пре свега у Донбасу, постала углавном пољопривредна земља. Металургије у извозу сада чини само 22 одсто, а опрема 12 одсто, а само пре неколико година, металургија је била водећа извозна грана Украјине.
Шансе за металургију и машине за изградњу су без руског тржишта, како кажу, сведене на нулу.
Зато онда и не чуди што се, тек с времена на време, више као политичка мантра, појави прича о изласку Украјине из ЗНД-а, односно из зоне слободне трговине. Више за унутрашњу употребу.