Одлука косовских Срба да замрзну своје функције у институцијама Косова, због потеза Приштине којим је фактички бесправно преузето власништво над Трепчом, у косовској штампи коментарише се као утицај Београда. По њима „замрзавање функције“ само је доказ да је „Србија, кроз Српску листу још присутна на Косову“. С друге стране, косовска влада остала је при чврстом ставу да je прича о „Трепчи“ за њих завршена ствар, јер је то — имовина Косова.
Замрзавање функција српских представника у институцијама приштинских власти био је једини потез који су Срби могли да повуку, а какву тежину или последице то може да има, питање је о коме смо разговарали са албанским и српским аналитичарима.
Политиколог са Косова Неџмедин Спахију подсећа да је још раније говорио да ће садашње албанске владајуће странке, то јест, владајућа коалиција ПДК и ЛДК са Исом Мустафом на челу косовске владе, довести преговоре са Београдом у — ћорсокак.
„То се управо и десило. Овај проблем око ’Трепче‘ је само кулминација која је преговоре у Бриселу додатно спутала. Овим су се односи (Београда и Приштине) само погоршали, уместо да се побољшавају и бојим се да смо сада дошли до тачке која није никоме у интересу“, каже Спахију за Спутњик.
Формално-правно, ако српски министри и посланици одлуче да због оваквог става Приштине изађу из садашње владе, та влада би требало да падне. Спахију објашњава да је поступак српских чланова у косовским институцијама пут који води управо ка томе.
„Без нових избора на Косову, без промена, тешко да ће доћи до побољшања. Мислим да свако нефункционисање штети пре свега Србима на Косову, па онда и самом Косову, али и Србији“, каже Спахију, додајући да је остало много питања битних и за Србију и за Косово, и да свако заоштравање односа свима наноси штету.
Ненад Ђурђевић из Форума за етничке односе каже да прво треба видети каква је намера, идеја српског фактора у влади Косова, одлуком да замрзну функције.
„Ако се буде ишло на повлачење подршке влади, то значи да се иде на превремене изборе или на неку реконструкцију владе у којој би српска заједница била ван институција. Не знам шта би тиме добила српска заједница, и да ли би то добро утицало на политички положај и Српске листе, и Владе Србије у преговорима са Приштином, који се воде у Бриселу. Дакле, ово може и да буде нека врста поруке која захтева некакав нови коалициони споразум са две највеће албанске странке на Косову и листе Српска“, сматра Ђурђевић.
Албанске странке, коалициони партнери Српске листе у косовској влади, чекају да их, како кажу, два српска министра и званично обавесте о својој одлуци. До тада, кажу, одлука о замрзавању функција за њих нема значаја. Међутим, оно што их брине јесте чињеница да ће им с обзиром на став „Самоопредељења” мањкати гласови за изгласавање Закона о демаркацији границе са Црном Гором, где су рачунали на гласове Срба. Ако овај закон не усвоје, то Приштини одлаже примену визне либерализације. Уколико Срби остану на истом колосеку, то јест јединствени, могуће је да би косовски Албанци могли да се нађу у ситуацији — а о томе се озбиљно шушка на Косову — да Србима кроз допуне и измене Закона о ”Трепчи“ понуде неке иоле прихватљиве услове. За сада, ово је само спекулација, али где има дима има и ватре…
