„Једино реално решење је да се народи БиХ мирно разиђу и да свако за себе прави државу онако како мисли да му одговара“, каже Козомара и наглашава да је оно што се данас догађа у БиХ под покровитељством неких центара моћи у Западној Европи директан удар на стабилност, напредак и заједништво у Бих.
„Зато Република Српска мора да пронађе свој пут и да подржи политичко руководство које увелико ради и размишља о референдуму о отцепљењу“, прецизира Козомара.
На питање како би на евентуалну одлуку о референдуму за независност РС реаговала међународна заједница, Козомара каже:
„Међународна заједница би вероватно била против тога и сматрали би да референдум није прихватљив, што не значи да би га спречили. Многе ствари у свету нису прихватљиве, па се догађају. Не верујем да би била употребљена било каква сила, било какве репресивне мере, претпостављам да би у почетку осуђивали као што су осуђивали и овај референдум о Дану Републике, па се сада све стишало и о томе више нико ништа не говори. Свело се на то да директно Бакир Изетбеговић говори о томе кога треба саслушати, привести и слично. Једноставно, све у својим рукама држе Бошњаци и бошњачки политичари и ми се у тој држави не осећамо ни равноправно ни комотно, зато је најбоље да се разиђемо.
Коментаришући изјаву председника РС да без консензуса Муслимана, Срба и Хрвата БиХ нестаје, Козомара истиче:
„Више је него очигледно да је неопходан консензус којег нема. У овој држави се два народа од три конститутивна осећају угрожено и неравноправно и неслободно и таква држава не може да опстане“, каже Козомара.
Он оцењује да Бошњаци нису спремни ни за какав консензус ни на једном пољу од пописа 2013. године, па до локалних избора.
„Они чак траже да се пониште избори у Сребреници само зато што је Србин победио. Па ваљда је логично да онај ко је победио влада. У Сребреници, која се налази на подручју РС, живи више Срба него Бошњака, па је логично да и Србин дође на ред и победи. Дакле, консензус је немогућ и БиХ заиста нема никакву будућност“, закључује Козомара.
Са Додиковом констатацијом да би БиХ нестала без консензуса Срба, Муслимана и Хрвата слаже се и аналитичар Велизар Антић.
„Сви проблеми су и настали због тога што нема договора, што немамо основни циљ. Муслимани све више желе једну унитарну државу, да центар буде у Сарајеву, против тога су Срби и зато нема договора“, наводи Антић.
Антић сматра да би референдум о отцепљењу с обзиром да је усмерен на саме темеље државе и Дејтонски споразум водио у продубљивање сукоба и оцењује да поред ускраћене подршке из Сарајева, не би добио подршку ни међународне заједнице ни Србије.
