Архиепископ и историчар уметности Порфирије Успенски, предводећи руску духовну мисију, посетио је 1845. године Свету Гору. Фасциниран изгледом Мирослављевог јеванђеља, кришом је у Русију понео 166. лист.
Драгоценост је изазвала невероватну пажњу, а артефакт је имао и изузетно важну улогу у научној студији епископа Порфирија који је био одличан познавалац и колекционар хришћанских старина. Епископ је лист представио на Кијевској археолошкој изложби, где га је видео и фотографисао истакнути српски филолог Стојан Новаковић, тадашњи управник Народне библиотеке у Београду. По повратку у Србију штампао га је и назвао Мирослављево јеванђеље. Тако је и српска јавност сазнала за рукопис непроцењиве вредности, као и чињеницу да се књига из које је истргнут налази у Хиландару, објашњава историчар уметности, дугогодишњи кустос Народног музеја Никола Кусовац.
„Књига је поклоњена краљу Александру Обреновићу који је јако много урадио за Хиландар. То је крај 19. века, наш манастир је био у великој невољи, јер је полако копнио, држали су га Бугари. Краљ је у манастир уложио јако пуно новца. Из велике захвалности монаси су му поклонили Мирослављево јеванђеље. А како је стигло до Свете Горе није тешко претпоставити, ту је склоњено од Турака“, објашњава Кусовац.Јеванђеље је поручио хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање, а претпоставља се да је било намењено његовој задужбини, епископској цркви Светих Петра и Павла у Бијелом Пољу.
Мирослављево јеванђеље је писано на старословенском језику. Оно је заправо јеванђелистар, богослужбена књига која има делове четири јеванђеља распоређене према редоследу читања у току црквене године. Књигу краси чак 296 минијатура цртаних пером, а затим бојених четкицом и украшених златом. Кусовац подсећа да је Мирослављево јеванђеље 2005. године уписано у Унескову листу Памћење света.
„То је рукопис из 12. века са таквим заставицама, шарама које га украшавају, са минијатурама од којих застаје дах. Тога у свету нема много. Његова ликовна опрема нам говори да је Григорије дијак грешник који га је радио био велики мајстор. Исписано на пергаменту, то је врхунско дело уметности“, каже Никола Кусовац.
Дугогодишњег кустоса Народног музеја смо питали и да ли треба да се љутимо на Порфирија Успенског што је лист однео у Русију. Успенски је много урадио за Свету Гору, на чему треба да му будемо захвални, уосталом иако је то била нека врста девастирања, захваљујући њему смо заиста открили то изузетно дело уметности, каже Кусовац.
„Шта год да урадите таквом делу, ако из књиге извучете лист, може вам се узети за зло, о томе нема збора, то није било регуларно. Али он очигледно није могао да одоли чарима Мирослављевог јеванђеља, то треба разумети“, закључује Кусовац.
Мирослављево јеванђеље које се и данас чува у Народном музеју због изузетне вредности и посебног начина заштите и чувања јавности се показује само у ретким приликама.
