Нобелова награда за књижевност додељена је америчком певачу Бобу Дилану „због стварања нових поетских израза у оквиру велике америчке песничке традиције“.
Рок критичар Жикица Симић за Спутњик каже да је Нобелов комитет очигледно одучио да актуализује награду и поново је повеже са временом у којем живимо. То је најбоље било урадити на овај начин, дати Нобелову награду Бобу Дилану, каже Симић.
„Мислим да је он потребнији Нобеловој награди, него што је Нобелова награда потребна Бобу Дилану. Овом доделом награде она је повратила своју релевантност, јер је Боб Дилан свакако највећи песник нашег времена, ма шта ко о томе мислио и рекао“, каже Симић за Спутњик.
Главни уредник руског часописа „Страна књижевност“ Александар Ливергант каже да додељивање Нобелове награде за књижевност већ одавно доноси изненађења. Ипак, то што је ове године награду добио Дилан за мене је чудна одлука, каже Ливергант за Спутњик.
„Пре свега зато што је Дилан најпре познат као човек који се цео живот бавио америчком народном музиком. Могу да кажем да је за стручну јавност Букерова награда много угледнија од Нобелове, која последњих година све мање личи на награду за књижевност. У чекаоници Нобеловог комитета се већ одавно налазе чувени писци — Мураками, Кундера, али они никада неће добити ову награду, као што је није добио ни Умберто Еко“, каже Ливергант.
Он ипак истиче да не сматра да је одлука о Дилану исполитизована и да се Комитет на тај начин додворава САД-у, јер многи стварно сматрају да је Дилан одиграо велику улогу у развоју уметности.
Announcement of the 2016 #NobelPrize in Literature https://t.co/VXayV4bvhC
— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 13, 2016
Износ овогодишње Нобелове награде је осам милиона шведских круна (932 хиљада долара).
Боб Дилан је рођен у јеврејској породици 24. маја 1941. године и добио име Роберт Ален Цимерман.
Он је постао изузетно утицајна личност поп музике и културе почетком шездесетих година и остао је то следећих пет деценија.
Током шездесетих година његове песме су биле сведочанство друштвених немира иако је Дилан одбијао да прихвати оцене новинара да је био глас своје генерације.
Без обзира на његове реакције, Диланове ране песме као што је „Blowing in the Wind“ и „The Times They Are а Changing“ постале су химне америчких бораца за грађанска права и противника рата.
Његова почетна позиција као музичара била је у оквиру америчке фолк музике, јер је желео да је ревитализује.
На својој првој плочи која је трајала шест минута, „Like a Rolling Stone“, коју је снимио 1965. године, проширујући репертоар поп музике.
Дилан је средином шездесетих снимао већи број плоча пошто је имао подршку рок музичара и стигао је на сам врх листе хитова иако је истовремено требало да се брани од напада и критика фолк музичара.
Речи Диланових песама су биле под јаким утицајем политичких збивања, филозофије и књижевности.
„Он је још шездесетих година рекао да га директни политички ангажман не интересује и окренуо се свом унутрашњем свету у коме је проналазио инспирацију за своје стихове. Није више био ангажовани песник какав је био на почетку своје каријере. Прича о политичкој анагажованасти везана је за почетак каријере када је био опседнут Вудијем Гатријем и другим фолк певачима. Касније је потпуно отишао на другу страну и постао песник пар екселанс. На успешан и несвакидашњи начин је повезивао је своју поезију са музиком“, каже Жикица Симић.
Дилан је истраживао традиције америчке музике, од фолка, блуза и кантрија до госпела, рокенрола и рокабилија, као и енглеских, шкотских и ирских фолк музичара, усвајајући чак и џез.
У „Великој америчкој књизи песама“ Дилан изводи музику на гитари, клавијатурама и на хармоници.
Подржан од стране различитих музичара, одлазио је на турнеје од касних осамдесетих, која је добила надимак „Турнеја која се никад не завршава“.
Његове способности као уметника који снима своју музику и извођача биле су битне за његову каријеру, али речи песама сматрају се његовим највећим доприносом.
Од 1994. Дилан је објавио шест књига, цртежа, слика и његови радови су излагани у великим галеријама, продао 100 милиона плоча, што га чини најпродаванијим музичаром свих времена.
Освојио је многобројне награде, укључујући 11 „Гремија“ и награду „Златни глобус“, као и награду Америчке академије.
Дилан је ушао у Кућу славних рокенрола и у Кућу славе музичара у Минесоти и у Нешвилу, као и Кућу славних писаца текстова песама.
Жири Пулицерове награде доделио му је 2008. специјално признање за његов дубоки утицај на поп музику и америчку културу, као и за његов лирски допринос изузетној поетској снази.
Године 2012. је примио Председничку медаљу слободе од Барака Обаме, а сада је добитник Нобелове награде за књижевност, јер је „створио нови песнички израз у оквиру велике америчке песничке традиције“.
Овдашња јавност Боба Дилана памтиће и по контроверзној изјави за "Ролингстон". У делу разговора о америчком грађанском рату, Дилан је рекао да је ропство упропастило САД и да сумња да та земља може да се ослободи срамоте зато што је ''настала на леђима робова''.
Белци "нису желели да га се одрекну. Пола милиона људи је погинуло да би се оно укинуло", истакао је он, наводећи да су се људи убијали само због боје коже, што је врхунац лудила које је у стању да закочи напредак сваке нације.
"Црнци знају да поједини белци нису желели да се ропство укине, и да се ти белци питају, они би и данас били под њиховим јармом. Уколико вам је неки предак био робовласник или припадник Кју Клукс Клана, црнци то могу да осете. Као што Јевреји могу да осете нацисту, или Срби Хрвате", рекао је Дилан који сматра да би Америка данас била много напреднија земља да се од ропства одустало на мирнији начин.
