Ниш је, између осталог, познат и по томе што је био ратна престоница Србије 1914. Од тада, српска влада није заседала у том граду. Данас, нешто више од сто година касније, српска влада преселила се на југ Србије, те је Ниш поново постао српска престоница на неколико дана.
Циљ је овога пута другачији него пре једног века. Иако повод пресељења владе у други по величини српски град није ратни, атмосфера и дисциплина су војничке. Министри спавају у касарни „Мија Станимировић“, а седнице владе одржавају се у Официрском дому.
И сам град налази се у некој врсти ванредног стања. Ипак Влада заседа у њему. Ниш је домаћин и српско-албанском бизнис форуму који је окупио 300 пословних људи из Србије и Албаније, а гост је и алабански премијер Еди Рама.
Све то узроковало је мере обезбеђења какве Ниш до сада није видео. Добар део старог града је блокиран, што ствара велике саобраћајне гужве. Аутомобили више стоје него што се крећу, све подсећа на Москву или Менхетн усред шпица. Пробка, рекли би Руси.
Као шлаг на торту, ученици нишких основних школа имају атлетско такмичење на једном од главних нишких булевара, што је возаче оставило без још једне улице.
У згради Официрског дома, где се одржава српско-албански бизнис форум, атмосфера је узаврела, али су разлози другачији. Док су Нишлије нервозне због саобраћајне гужве, у Официрском дому 200 српских и 100 алабанских бизнисмена разговара, договара се и уговара нове послове.
Ситуација потпуно другачија од оне претходног дана у Београду, где је све било испуњено варницама после дебате српског и албанског премијера. Они су и овде присутни, али њихове поруке усмерене су овај пут практичним људима, људима чији је једини интерес зарада. Зато су и помирљивије и пуне оптимизма када говоре о будућој привредној сарадњи.
Албанија спада у ред средње значајних земаља за српску привреду, а албанско тржиште постаје све занимљивије за српске привреднике. Неколико људи који су путовали по Албанији овог лета сведочили су о томе. Друштвене мреже биле су пуне слика из албанских супермаркета чији су рафови пуни српске робе.
Пример да Албанија постаје све занимљивија за улагања из Србије јесте и потез српске глумице Злате Нуманагић (сећамо је се као Секе из серије „Повратак отписаних“), која је у албанском туристичком градићу Саранда, на обали Јонског мора, отворила ресторан.
Слично мисли и Бојан Николић, директор фирме „Дахоп утва“. Његова компанија већ послује у Албанији.
„Дошли смо у Ниш јер очекујемо да побољшамо сарадњу са Албанијом, с обзиром да већ послујемо доле. Извозимо око сто тона поцинковане траке годишње, што је око сто хиљада евра изражено у новцу“, каже Николић.
Састанци попут српско-албанског бизнис форума, према његовим речима, служе за стварање контаката и то је основни разлог његовог присуства.
Зорица Оџић, директорка је компаније „Алтернатива медика“, чији је најпознатији производ „Вендоксин капи“. Дошла је у Ниш, каже, како би промовисала производе своје фирме и како би пронашла потенцијалне партнере за излазак на албанско тржиште.
„Упозната сам са албанским тржиштем, имамо мала искуства. Већ нешто мало продајемо преко Црне Горе, али с обзиром да се ради о малим количинама, дошли смо да видимо можемо ли да направимо озбиљнију сарадњу са озбиљнијим албанским фирмама“, каже Оџићева.
Ипак, без обзира на помирљиве тонове двојице премијера, сенка лоших српско-албански политичких односа надвија се и над бизнис форум. Расправа коју су српски и албански премијер имали у Београду претходног дана није могла да не утиче на дешавања у Нишу, а пословни људи ипак морају да брину и о политичким односима како би осигурали свој капитал.
Према речима Зорице Оџић, политика је неизбежан камен спотицања у српско-албанским економским односима и има одлучујућу улогу и за пословне људе.
„Сматрам да политика може пуно да утиче. Са друге стране, сматрам да сви можемо да радимо нормално. Си смо људи. Ипак мислим да ће се односи поправити и да ћемо направити неку сарадњу. Надам се томе“, каже Оџић.
Бојан Николић сматра да политички односи још увек нису сметња економским односима Србије и Албаније. Политички односи, према његовом мишљењу, можда ће постати сметња у некој каснијој фази, када крену, како каже, озбиљнији послови.
„Ово је тек почетак. Албанији, у принципу, треба много више робе него што сада изгледа. Тамо послују углавном Италијани и Американци који наплаћују исту робу са истим квалитетом пуно скупље. Када посао дође до тачке која има неки смисао, политика ће почети да смета“, каже Николић.
Ипак, упркос политичким разликама, обе стране, и српска и албанска, учиниле су све што је у њиховој моћи да отклоне препреке привредној сарадњи. Потписан је Меморандум о српско-албанској трговинској комори, а да је привредна сарадња важна за регион сагласили су се и представници Светске банке.
„Овај догађај је производ настајуће сарадње између пословног света на западном Балкану који је свестан да је будући раст у рукама приватног сектора, а који мора бити достигнут колективно“, рекла је регионална директорка Светске банке Елен Голдстин.
Хоће ли привредна сарадња постати фактор повезивања, видеће се наредних месеци и година, а најбољи показатељ за то биће ако Албанија из реда средње важних земаља за српски извоз пређе у вишу категорију.
То ће доста зависити и од заинтересованости српских привредника, али и од њихове способности да склапају послове.
„Ми већ доста радимо са Албанијом“, каже Драгиша Бањанин, директор компаније „Еуком“. „Врло су коректни. Држе до речи, држе се договора. Ако се добро договориш, са њима је лако да се ради. Али су велики трговци. Да би се договорио, треба мало више времена.“
Време и воља да се сарађује, дакле, одредиће и будућност српско-албанске привредне сарадње. Први конкретан корак учињен је у Нишу. Контакти су успостављени, прилике треба да буду проучене. Све је у рукама оних који зарађују новац. А када је новац у питању, политика не би требало да има превише утицаја.
