(Од дописника Спутњика из Подгорице)
Дан предизборне тишине у Црној Гори протиче, чини се, у никад више наелектрисаној атмосфери наглашених тензија. А степен до којег је прокључала, још један је наговештај да ће резултат сјутрашњих избора на којима грађани бирају нову власт и сазив Парламента за наредни четворогодишњи циклус бити веома тијесан, што потврђују и све процјене и сва истраживања јавног мњења.
То је очевидно и по нервозним порукама са завршног скупа владајућег ДПС-а, на којем је лидер те партије Мило Ђукановић још једном читаву опозицију оптужио за издају и „антицрногорство“, а своје главне конкуренте из Демократског фронта окарактерисао као „заговорнике пансловенских интереса и православне ексклузивности“, вјероватно надајући се да ће бранећи Црну Гору од православне већине задобити симпатије мањинских народа.
Он је поновио да се на изборима бира између тога да Црна Гора буде „руска колонија на Балкану“ или земља мира и стабилности. И да би „противници потпомогнути страним парама поништили њену независност обновљену 21. маја 2006. године“.
Но, од узавреле реторике, актуелна нервоза црногорског режима ипак се много боље огледа у околности да је само дан пред изборе велики број активиста ДФ-а позван на информативни разговор у локалне Центре безбједности и да је у току полицијска акција претресања кућа и домова симпатизера тог политичког субјекта.
На другој страни, опозиција већ мјесецима упозорава да ДПС припрема добро организовану изборну крађу. У прилог томе говоре и бројне оптужбе, афере и аудио-записи који су ових дана актуелни у медијима, а односе се на организовану куповину личних карата, уцјене запослених, куповину гласова и традиционалну злоупотребу државних ресурса, као и довођење великог броја људи из иностранства са веома проблематичним условом пребивалишта.
У каквој се институционалној кризи и безнађу тренутно налази Црна Гора можда најбоље говори однос на релацији Министарство унутрашњих послова и Управа полиције, чији директор Славко Стојановић каже да постоје оперативна сазнања и подаци да на дан избора може доћи до покушаја изазивања нереда и њихове ескалације.
На то му Горан Даниловић, министар унутрашњих послова из редова опозиције, одговара да он о томе као министар нема информације и позива Стојановића на јавну одговорност ради уздржавања од порука које ће међу људима посијати страх.
Како год, представници опозиције ипак позивају бираче да у што већем броју изађу у недељу на изборе, уз поруку да опозиција очекује побједу на овим изборима и да припремљена крађа овог пута неће помоћи Ђукановићу да га спаси од изборног пораза. Опозиција такође тврди да је једини који заиста има потребу за инцидентима управо Ђукановић, апелујући на мирну предају власти.
Сем унутрашњих превирања, уз потенцијални ризик да и власт и опозиција у недељу увече прогласе побједу, што би могло да буде увод у даље продубљивање политичке кризе у земљи, актуелни избори су, како се често тумачи, и својеврстан референдум по питању увлачења Црне Горе у НАТО. У том смислу они засигурно посједују шири регионални, међународни и геополитички карактер, при чему заговорници НАТО-а инсистирају на доношењу те одлуке путем просте парламентарне већине, знајући да на референдуму та замисао не би прошла тест народне воље, док на другој страни опозиција инсистира управо на плебисциту.
Но како било да било, иако су избори Црну Гору на тренутак вратили у жижу међународне пажње услед нарастајућих тензија и повећане глобалне конфронтације између Истока и Запада, њеног просјечног грађанина сјутрашњи избори највише интересују као прилика за побољшање срозаног животног стандарда и промјена на боље.