Нормандијска четворка првобитно је посредовала прекиду ватре у Украјини у фебруару 2015, али он никада није у потпуности примењен.
Састанак у Берлину биће прва посета председника Русије Владимира Путина престоници Немачке од почетка политичке кризе у Украјини 2014. Путин ће разговарати о ситуацији у напаћеној земљи са домаћином канцеларком Ангелом Меркел, француским председником Франсоа Оландом и председником Украјине Петром Порошенком.
„Прошло је месец дана од састанка у Паризу. Рад сарадника показао је да је време да се размене идеје, и то је оно што ће се десити“, рекао је уочи састанка портпарол Кремља Дмитриј Песков.
„Засад је рано да се говори о неким конкретним договорима“, додао је Песков и поделио песимизам председника Порошенка који је рекао да нема много наде за неки нагли напредак у Берлину.
„Не треба очекивати никаква чуда од сутрашњег састанка, али вредан је сваки напор да би дошло до напретка“, рекла је канцеларка Меркел на данашњој конференцији за новинаре.
О најављеном састанку за Спутњик је говорио политиколог Александар Дудчак, који сматра да Запад опет планира да изврши притисак на Владимира Путина како би Русија имплементирала Мински споразум.
„То звучи парадоксално, јер према логици Запада, руска државна Дума мора да усвоји законе које се тичу Донбаса уместо украјинске Врховне раде. Јасно је да се ради о пребацивању одговорности на Русију! Кијев није у стању да поштује било какав договор, било да је у питању Мински споразум или уговори који се тичу украјинских дугова. Вероватно је то и разлог зашто нико не води директан дијалог с Украјином, него се води искључиво у нормандијском формату“, каже он.
Дудчак објашњава због чега у преговоре не полаже велике наде.
„Не очекујем да ће тамо доћи до напретка у процесу нормализације, јер нико не врши притисак на Украјину, иако је лопта тренутно у њеном дворишту. Кијев, уместо да предузме конкретне кораке и донесе законе које се тичу статуса Донбаса, и даље прича о успостављању контроле над границом и војном сценарију у региону. С друге стране, Путин сигурно не би отишао у Берлин да слуша како други ’млате празну сламу‘ — руски лидер вероватно жели да зна да ли, можда, водеће европске земље имају сада реалистичнији поглед на оно што се дешава у Украјини. У сваком случају, Кремљ разуме да је боље преговарати него игнорисати тренутне проблеме, а и Западу не би требало давати разлог да тврди да Русија наводно опструише дијалог“, напомиње Дудчак.
Иначе, прес-служба лидера Украјине Петра Порошенка у саопштењу које је издала тврди да су се Оланд, Меркелова и Порошенко договорили да 19. октобра у Берлину одрже састанак шефова држава у нормандијском формату „како би се Русија подстакла да реализује питање безбедности договорено Минским споразумом“.
„Коришћење те формулације на руском језику на сајту украјинског председника показује колико је ситуација сложена, односно указује на то да Кијев нема намеру да изврши обавезе из Минског споразума које је преузео на себе“, прокоментарисао је прес-секретар Кремља Дмитирј Песков саопштење из Порошенковог кабинета.
Нормандијска четворка, коју чине Украјина, Русија, Француска и Немачка, формирана је 2014. за обезбеђивање мирног решења сукоба у источној Украјини. Ова група одржала је неколико рунди преговора о украјинском помирењу, од којих је најважнији у фебруару, када су лидери склопили споразум о прекиду ватре у Минску, а који су у фебруару 2015. године потписали представници Кијева и устаника Донбаса.
Стране нису испуниле услове споразума до краја 2015. године, као што је првобитно планирано, па је рок продужен на 2016, при чему стране настављају да криве једна другу за неуспех придржавања Минског споразума.
