У понедељак су европски министри спољних послова оштро критиковали Русију за ваздушне операције изнад Алепа и наговестили могућност да се ситуација у Сирији упути пред Међународни кривични суд.
„Блок је укорио Москву за ’намерно циљање болница, медицинског особља, школа и основних инфраструктура‘, наводећи да гађање цивила експлозивном буради и хемијским оружјем ’може да се рачуна у ратне злочине‘“, јавила је агенција „Ројтерс“.
Међутим, док су Вашингтон и Лондон у недељу саопштили да разматрају мере против Дамаска и Москве, већина држава-чланица ЕУ показала је да нема жељу за увођењем додатних санкција Русији због њене улоге у Сирији, истакао је „Дојче веле“ истог дана.
Лист је додао да су санкције због Украјине, које су подржале САД и наметнуле Русији због уједињења Крима са Русијом 2014. „већ показале пукотине унутар блока“.
Иако су се западне санкције и контрасанкције које је увела Москва нанеле значајни удар на неке европске економије, блок наставља да игра „споредну улогу у односу на Вашингтон“.
„Док се очекује да неки европски лидери наметну нове санкције због Сирије, званичници признају да ће бити практично немогуће да се постигне консензус о новим казненим мерама. Уместо тога, лидери 28 држава ће морати да размисле да ли желе да Европа настави да играју споредну улогу у односу на Америку“, написао је Давид М. Хершенхорн у свом чланку за „Политико“.
Хершенхорн је навео да су Аустрија, Кипар, Италија, Грчка, Мађарска и Словачка раније изразиле своје противљење антируским санкцијама.
Он је цитирао руског амбасадора у ЕУ Владимира Чижова, који је изразио забринутост да ће „односи Русије и ЕУ постати таоци још једне међународне кризе, не само украјинске, већ и сиријске“.
„Говорећи у име моје земље, желели бисмо да Европска унија буде јака, уједињена и независнија у доношењу одлука“, истакао је Чижов.
Међутим, „у Вашингтону су жалбе Русије због недостатка независности ЕУ одбачене као себично цмиздрење, део не тако скривеног плана да се ЕУ подели и затегну трансатлантски односи“, нагласио је Хершенхорн.
Геополитички аналитичар и колумниста „Свободне пресе“ Сергеј Аксјонов сматра да је покушај ЕУ да прети Русији Хашким трибуналом усмерен да саботира руско-сиријску ваздушну кампању у Алепу и му је порекло у Вашингтону.
Аксјонов је цитирао Франца Клинцевича, првог заменика председавајућег Одбора за одбрану и безбедност руског Савета федерација, који је нагласио да језик ултиматума који је ЕУ усвојила уз подршку Вашингтона искључује могућност дијалога.
Клинцевич је истакао да је неоснованим оптужбама Дамаска и Москве за бомбардовање цивилних објеката у Алепу ЕУ још једном показала да ситуацију у Сирији види кроз очи Вашингтона.
Штавише, у одговору на оптужбе британског министра спољних послова Бориса Џонсона да је Русија извршила „намерне нападе на цивиле“ у Сирији, руска амбасада у Лондону поднела је званичан захтев Министарству спољних послова Велике Британије у вези са доказима за потврђивање тврдњи.
„Пре десет дана руска амбасада поднела је званичан захтев Министарству спољних послова о доказима који подржавају изјаве Бориса Џонсона. У супротном, сматраћемо ове изјаве несумњивим лажима, чији је циљ да се осигура безбедност Нусра фронта и, вероватно, британских војника у Сирији. Суштина одговора који смо добили своди се на то да британска страна нема такве доказе“, рекао је у отвореном писму руском амбасадор у Великој Британији Александар Јаковенко.
Аксјонов је такође цитирао професора Александра Волеводза са московског државног Института за међународне односе, који је рекао да покушај САД и ЕУ да изведу Русију пред суд немају правни основ.
Волеводз је објаснио да би Међународни криминални суд могао да се умеша ако сиријски државни органи не буду вољни или у могућности да истраже случајеве наводних ратних злочина у Сирији. Међутим, упркос препрекама изазваним ратом, правосудни органи Сирије прате ситуацију и региструју злочине почињене на терену.
Треба напоменути и да је руско Министарство одбране најавило увођење хуманитарне паузе у Сирији 20. октобра да би омогућило цивилима и милитантима да напусте источни Алеп преко коридора Кастело и Сук ел Хај.
