Генерални секретар ОДКБ-а Николај Бордјужа рекао је да цела држава треба да се бори против тероризма, укључујући и медије, али и скренуо пажњу на мит да су медији независни.
„Медији су данас средство политичке борбе и политичког притиска“, рекао је Бордјужа и додао да новинар такође кроз одређену интонацију и фигуре говора даје своје тумачење догађаја.
Он је такође скренуо пажњу да треба поставити питање зашто се мало пише о томе ко финансира тероризам, јер, на пример, сваки метак кошта четири, а аутомат хиљаду и по долара.
„Одакле новац ДАЕШ-у? Јасно је, од нафте, али ко ју је куповао? Наравно, западне земље. Које земље финансирају неке терористичке организације је тема о којој се не говори много. На сваки терористички акт се троши огроман новац, а те шеме треба откривати и у томе је велика одговорност медија“, упозорио је он.
Главна уредница Спутњика Србија Љубинка Милинчић рекла је да терористи користе сваку могућност за пропаганду и често „терају“ медије да им дају приступ становништву, али не пиштољем, него тиме што су режисери „спектакла, који се од позоришта разликује тиме што постоје права крв и прави мртви људи“.
Како је упозорила, терористи користе интернет као средство за акцију, јер је терористички акт „призор који ће свако погледати, а такве новине ће свако купити“. Лоша вест је најбоља, што горе то боље.
„Терористи имају своје сајтове, телевизију. Интернет је место за ширење идеја и идеологије“, рекла је главна уредница Спутњика.
Као један од видова тероризма навела је сајбер-нападе и манипулације, подсетивши и да је Спутњик Србија недавно био жртва таквог једног „напада“.
Она је демонстрирала како је сајт босанског „Ослобођења“ уочи црногорских избора објавило фалсификовани текст Спутњика са насловом да је председник Томислав Николић договорио унију Србије и Црне.
„У монтажи, која је прилично примитивна, коришћена је слика из текста са насловом ’Николић: Србе и Русе не питајте за цену слободе‘, а затим су из разних текстова вађене потребне речи и слова да би се намонтирао фалсификат“, објаснила је она.
Новинар Сергеј Агафонов, главни уредник часописа „Огоњок“, оценио је да су новинари у првим редовима одбране од тероризма.
„Ако полазимо од тога да је задатак новинара да информише, онда треба извештавати о томе како терористи ратују, али то значи правити им пропаганду. Према мом мишљењу, то је неразрешива ситуација. Оно што раде специјалне службе то је на крају, јер џин је већ пуштен из боце. Први ешалон су новинари, да ли од тога ’направити бомбону‘ или не“, навео је Агафонов.
Треба се супротставити и двоструким аршинима у тумачењу ко је терориста, а ко није, упозорио је руски новинар и истакао да свако убијање треба осудити.
Нема списка јасних решења, али постоји јасан списак проблема, рекао је Агафонов и нагласио да је задатак новинара да се враћа на узроке тероризма.
Сергеј Гризунов, професор МГИМО, говорио је о информативној борби терориста, где је, како је упозорио, интернет једно од попришта.
Ту медији могу да преузму улогу регулатора информативног процеса, посаветовао је он.
