Прелепа девиза „Златног витеза“ — Спасићемо се љубављу и јединством, подстиче на размишљање о томе колико је важно да ширимо знања једних о другима, да се међусобно ближе и дубље упознајемо, рекао је амбасадор.
Како је истакао, идеја словенске културне узајамности, која је током последња два века имала своје успоне и падове, била је блиска највећим умовима наших народа.
Терзић је истакао да га посебно радује што је награду добио за књигу „Стара Србија — драма једне европске цивилизације“, напомињући да су још руске дипломате у српским земљама 19. и почетка 20. века показали дубоко разумевање за проблеме Старе Србије.
„Познати слависта Александар Гиљфердинг, први руски конзул у Сарајеву, бележи 1857. године народну песму о манастиру Високи Дечани, у којој се Призрен, бивша српска престоница, назива ’српским Константинопољем‘, а Високе Дечане описује као „једну од најсавршенијих дела византијске сакралне архитектуре‘“, навео је Терзић.
Српски амбасадор је такође подсетио да је о Старој Србији писао и дугогодишњи руски конзул у Призрену Иван Јастребов, а да је његова биста подигнута 1996. године у том граду, на месту где је био руски конзулат, срушена 1999. године, одмах по уласку терориста тзв. „Ослободилачке армије Косова“ и немачког Кфора.
Он је цитирао и речи Јастребова из 1873. Које, како је приметио, најбоље изражавају његово искуство о српској земљи: „На Косову су Срби изгубили царство, на Косову ће судбоносни бој решити будућност Балканског полуострва и будућност српског народа“.
