Овонедељна рунда техничког дијалога између Београда и Приштине у Бриселу није донела конкретне помаке. Ипак, у српском преговарачком тиму закључили су да је позитивно што је и у оваквим околностима дијалог настављен. Да ли има смисла водити преговоре у којима очигледно нема помака, да ли је време за промену стратегије Србије?
Председник одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије Милован Дрецун сматра да је апсолутно неопходно ресетовање процеса нормализације односа. Ресетовање је потребно пре свега зато што Приштина стагнацију преговора користи да би радила у своју корист, каже Дрецун.
„Приштина очигледно не жели напредак у процесу нормализације односа. Чак тај процес враћа уназад. С друге стране забрињава то што видимо да Европска унија полако напушта непристрасан став и почиње да се сврстава на једну страну, тако што Поглавље 35 и прелазна мерила почиње да користи као инструменте којима врши притисак на Београд, за давање уступака Приштини“, каже Дрецун.
Упитан да ли то значи да је Србији потребна потпуно нова стратегија, јер не само да преговори стоје у месту већ делује да смо на самом почетку, Дрецун каже да је стратегија Србије ипак прихватљива и да морамо да будемо упорни.
„Наша стратегија је конструктивна, са јасно дефинисаним циљевима. Ми смо доказали да смо посвећени нормализацији односа, али и да смо спремни на компромис. Нажалост, с друге стране немамо такво понашање, немамо спремност на компромис. Чак и тамо где је компромис постигнут, у фази реализације покушавају да то изврдају. Ресетовање процеса је неопходно, али за то највећу одговорност треба да понесу Приштина и Брисел“, сматра Дрецун.
Чини се да су правила игре око Поглавља 35 Србији потпуно непозната, Европска комисија пред нас ставља нове услове без било каквих консултација. И саговорник Спутњика сматра да је тренутно највећи камен спотицања то што, иако су преговори почели, Брисел константно намеће нова решења. Очигледно неко, вероватно из моћне чланице Европске уније или бирократије у Бриселу, намеће некаква прелазна мерила о којима се раније уопште није разговарало, каже председник скупштинског одбора за Косово и Метохију.
„Намећу се правила за која се зна да их српска страна неће прихватити, у којима чак Едита Тахири пише шта треба да буду прелазна мерила и на основу ставова албанске стране ће се сада оцењивати да ли ми напредујемо у Поглављу 35. Дакле, ако нема напретка, мора јасно и гласно да се каже ко је крив за то. Очигледно је комплетна кривица на Приштини. Не може Београд да се кажњава зато што Приштина неће да се напредује у процесу већ га враћа уназад. Лоптица се очигледно поново пребацује на ову страну“, каже Дрецун.
Он решење проблема види у предлогу да Београд убудуће ради на два колосека. С једне стране, да не прихвата решења без обзира колико она буду круто дефинисана у Поглављу 35, чак и по цени да не буде оцењен напредак у преговарачком процесу.
„Нећемо прихватати решења која се директно супротстављају нашим виталним државним интересима, интересима нашег народа на Косову и Метохији. С друге стране, код званичника Европске уније треба стално инсистирати да се објективно разговара о Поглављу 35 и да се оцене које се износе заснивају на чињеницама, а не на измишљеним информацијама које доставља приштинска страна“, предлаже саговорник Спутњика.
