„Владимир Путин је испунио свој француски сан: од сада ће у туристичком центру престонице погледе локалног становништва и гостију привлачити нови руски православни храм“, пише немачки лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг“.
Шпански „Паис“ у изградњи великог православног комплекса у Паризу види Путинову жељу за успостављањем симбола нестале совјетске империје (зар су симболи СССР-а биле цркве?).
„Ово је велики повратак Русије на светску сцену. Путин жели овим да каже: ’Ми смо се вратили у Париз, на обалу Сене‘“, уверен је аутор шпанског листа.
L'Église #orthodoxe russe de #Paris,cheval de Troie de #Poutine, fixe ses derniers bulbes. #Propagande #FSB #Sarkozy pic.twitter.com/seqWT9IGD9
— propaganda (@antipropaganda) 25. август 2016.
За новинара „Њујорк тајмса“ Ендруа Хигинса, православни храмови у Европи нису само светилишта, већ инструмент утицаја помоћу којих се Русија бори против европских вредности. Као пример он наводи и српску митрополију у Црној Гори која се противи уласку земље у НАТО.
Међутим, да ли је баш све тако? Шта у ствари представља Руски духовно-културни православни центар у Паризу?
„Центар отвара своја врата за све оне које занима историја наше земље, њена научна и културна достигнућа, који желе да изучавају руски језик. А Храм Свете Тројице несумњиво ће играти важну улогу у духовном животу наших сународника који живе у Француској“, наводи се у говору Владимира Путина, прочитаном на отварању Центра 19. октобра.
1 #église centre d'écoutes? 1centre culturel,lieu d'embrigadement des diasporas russes? Le tt avec statut diplomatiq https://t.co/PlOam1XihB pic.twitter.com/i4tlVzNnsz
— Le blasphème C sacré (@Blasphemons) 19. октобар 2016.
Комплекс се састоји се од Храма Свете Тројице са пет позлаћених купола, културног центра са двојезичном основном школом за 150 ученика, изложбеним салонима, библиотеком и концертном салом, као и административни корпусом. Важан детаљ са правне тачке гледишта јесте да храм представља део дипломатског представништва Русије у Паризу и самим тим поседује дипломатски имунитет који га штити од свих оних који би желели да ставе шапу на руско власништво.
„Велики допринос реализацији тог пројекта дао је бивши председник Француске Никола Саркози. Он је лично обећао Путину да ће пратити ток реализације пројекта“, написао је у својој аутобиографији бивши министар културе Француске Фредерик Митеран.
Или црква или џамија
Многи, а пре свих Саудијска Арабија, нудили су велики новац да добију тај комад земље поред Ајфелове куле. Русија је понудила 73 милиона евра да на том месту изгради храм, док су Саудијци давали много више, желећи на том месту да подигну огромну џамију.
Зато су архитекти Мануелу Нуњезу Јаневском, који је радио на првој верзији пројекта Центра, у Јелисејском дворцу показали планове и скице пројекта.
„Знате зашто се руски храм налази ту? Показали су ми храм и крст и додали: ’Ако не буде то, овде ће бити полумесец‘“, објашњава Јаневски новинару „Паиса“.
Cette église russe #FSB et son pseudo centre "culturel" n'ont rien à foutre à #Paris! @Yavdoha #Ukraine #Poutine https://t.co/8zYjSqsUm4
— Le blasphème C sacré (@Blasphemons) 30. септембар 2016.
Руски објекат је забринуо и француску обавештајну службу. Централна управа за унутрашњу безбедност и Генерална управа за спољну безбедност Француске обавестили су 2011. године одговарајуће ресоре да постоји могућност да Русија постави апаратуру за пресретање електромагнетних таласа.
Страх је изазван чињеницом да се објекат налази недалеко од просторија генералног секретаријата председника Француске, дипломатског саветника председника и начелника његовог штаба. Специјалне службе су препоручиле да се у тој зони поставе системи за ометање како би се сачувала поверљивост комуникација. Како пише „Монд“, њихов захтев је испуњен.
За водитеља радија „Европа 1“ Данијела Кон Бендита, Храм Свете Тројице је Путинов лични храм. Он у њему види пропагандни центар.
Сатирични недељник „Шарли ебдо“ у свом новом броју објавио је кратку историју православља у Русији 20. и 21. века у за њега карактеристичном подругљивом тону. На слици уз чланак је приказан храм, на чијим куполама су била нацртана надувена лица. У Русији је то изазвало оштру осуду и гнев верника, али француски закон такве ствари дозвољава.
Не треба сумњати у то да би, у овом тренутку, било који гест Кремља био дочекан на нож. Зато није чудно што је и отварање обичног културно-духовног центра изазвало праву антируску хистерију. Најлакше је у свему видети злу „руку Кремља“, док за потребе 200.000 верника Руске православне цркве у Паризу и многобројних поштовалаца руске културе у Европи, где се све више храмова затвара, нема разумевања.