Амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин је на панелу истакао да је ово први пут да је делегација Крима допутовала у Србију да представи могућности сарадње, како у економској, тако и у туристичкој и културној области.
Према његовим речима, на Криму живи два милиона становника, док то полуострво годишње посети преко пет милиона туриста, што говори о томе да постоје велике могућности како за извоз српских пољопривредних производа, тако и за српске грађевинаре, с обзиром да је неопходно обновити те туристичке потенцијале како би се додатно повећао број туриста који желе да тамо проведу свој одмор.
„У економској области сарадња може бити у разним сферама, али бих желео да истакнем три. И Крим и Србија желе да развију своје регионе у туристичком смислу, самим тим постоји много тога како би се туристички потенцијал развио. Поред тога, сарадња у извозу пољопривредних производа, будући да Србија има велику понуду, може бити изузетно плодотворна. Као треће, у области грађевинарства такође постоје велике могућности за сарадњу, с обзиром да се у Крим није улагало још од времена Совјетског Савеза“, рекао је он.
Руски амбасадор је додао да је неопходно тражити и друге могућности како би се пословна сарадња додатно интензивирала.
Министар за економски развој Крима Валентин Демидов је за Спутњик рекао да је потенцијал за сарадњу велик, упркос томе што се Крим суочава са разним проблемима, као што су међународне санкције Запада.
Према његовим речима, Русија улаже изузетно велика средства у обнову инфраструктуре на Криму и то у износу од око 10 милијарди евра.
„Започета је изградња моста који ће повезати Крим са копненим делом Русије, изграђени су електро мостови, самим тим се електрична енергија допрема из Русије, што значи да је Крим енергетски независан“, рекао је он.
Говорећи о инвестиционом потенцијалу, Демидов је истакао да на Криму постоји читав низ економских олакшица, почевши од слободних економских зона, до закона који омогућавају инвеститорима да по повољним условима купе земљиште, а формирани су и институти и центри за економски развој.
„Тренутно велики интерес за улагање у Крим показују не само руски инвеститори, већ и привредници из других земаља, тако да верујемо да ће ситуација у будућности само бити још боља. Ми нисмо у Београд допутовали да би се бавили политиком, ми желимо да покажемо какве су економске могућности Кримског полуострва када је реч о инвестиционим улагањима“, истакао је он.
На скупу се обратио и заменик председника Савета министара Крима Георгиј Мурадов који је позвао српске привреднике да дођу на Крим и посете трећи по реду Међународни економски форум, који ће бити одржан крајем априла у Јалти.
До сада је најављено да ће на форуму учествовати преко 70 међународних делегација из 26 земаља света, а Крим ће представити потенцијал за улагање у преко 55 сектора, почевши од инфраструктуре, преко ИТ сектора, па све до енергетике.
Иначе, након панела у Руском дому, делегација са Крима ће посетити Храм Светог Саве и поклонити иконе са честицама моштију Светог Луке Кримског, а након тога ће у Руском дому отворити изложбу посвећену кримском архитекти Николају Краснову, једном од најзначајнијих архитеката који је својим стваралаштвом, како у области архитектуре и урбанизма, тако и у области ентеријера и примењене уметности, оставио значајан траг у изгледу Београда, али и бројних градова и варошица широм Србије.
Након изложбе биће одржан концерт реномиране кримске певачице Елмире Налбантове, такође у Руском дому.
