Српска песникиња Милена Марковић нашла се у публици која је познатом писцу постављала питања.
Она је питала Прилепина како се одлучио да описује природу и у својим књигама, када је то просто ишчезло из модерне књижевности.
„Писци данас у великој мери живе у градовима. Чак и ти писци који живе на селу не учествују у сеоским радовима. Моја жена увек у шали каже да је невероватно како описујем природу када немам појма како се који цвет зове, али ја сам одрастао на селу. Око мене је била цела фарма. Некада човек није могао да живи без коња, а данас му та племенита животиња није потребна“, казао је Прилепин.“
Милена Марковић је питала великог руског писца која књига му је променила живот и који јунак са филма би желео да буде.
„Имао сам 16 година када сам прочитао књигу Едуарда Лимонова ’Ја сам Едичка‘. Та књига ми је скинула невидљиве наочари које сам до тада имао, и боје и људи око мене су постали живљи и другачији. Гогољ има приповетку о Тарасу Буљби. Дефинитивно бих на филму волео да будем Тарас Буљба“, истакао је Прилепин.
Он је додао да је пре десетак дана завршио снимање филма.
„Живим на селу и тамо су ме нашли. Одбио сам их у први мах, али моје четворо деце ме је наговарало да се ’снимим за филм‘, па сам попустио. Тамо сам преживео пакао. Одмах су ме убили у првој сцени коју смо снимили. Било је страшно. Не само да су ме убили, већ сам морао акробацијски да падам на неког дечака“, рекао је Прилепин.
Прилепин је у разговору са публиком рекао и да обожава нашег славног редитеља Емира Кустурицу чије је све филмове гледао, као и да у стану има целу полицу са књигама српских аутора међу којима посебно воли књиге Моме Капора.
„Јако ценим стил Моме Капора, који је истовремено писао прегледно и осећајно. Волео сам да читам и дела Павића, Горана Петровића, Ћосића и Андрића“, казао је Прилепин.
