Притисци да Србија своју спољну политику усклади са спољном и безбедносном политиком ЕУ, појачани су и биће све јачи, каже бивши амбасадор у Белорусији и стручњак за подручје Заједнице независних држава Срећко Ђукић. Он, међутим, истиче да Србија мора активном спољном политиком да гради простор за самосталну и аутономну спољну политику.
„Имајући у виду да Србија није чланица ЕУ и није чланица ниједног војног блока, има велики интерес да очува ту аутономију, па тиме и аутономију у сарадњи са безбедносним службама“, додаје Ђукић.
Службе безбедности имају потписане меморандуме о сарадњи и са другим службама, и то није ништа необично, тврди Ђукић, коментаришући предлог Николаја Патрушева за потписивање меморандума о сарадњи српских и руских безбедносних структура.
„Меморандум је обичан записник, писмо о намерама размене информација у домену у коме постоји заједнички интерес. Према томе, од тога не бих правио ништа специјално. Није то ништа неуобичајено. Напротив, уобичајено је“, каже Ђукић.
Службе безбедности, без обзира да ли су обавештајне или контраобавештајне, додаје он, сарађују, што је неопходно. Сарадња међу безбедносним службама постоји тамо где постоје заједнички интереси и где постоје узајамни циљеви.
„Будући да се налазимо у изузетно турбулентном времену, мислим да је веома важно да и наше службе буду активне на међународном плану сарадње. Колико сам упућен у то, ми смо увек добро сарађивали са службама и Истока и Запада и од тога је наша држава имала само користи“, наводи Ђукић.
Патрушевљев предлог је, према Ђукићевом мишљењу прихватљив, али, додаје он, неће наићи на одобравање Запада. Ђукић понавља да би наша земља требало да има аутономан став све док Србија не постане чланица ЕУ и њених безбедносних структура где се, како каже, намећу нека друга правила.
