„Имајући у виду изјаве норвешких званичника да Русија не представља претњу по безбедност Норвешке, волели бисмо да знамо због чега Осло тако силно жели да повећа свој војни потенцијал, и то распоређивањем америчких трупа на својој територији“, рекао је портпарол Aмбасаде Русије у Норвешкој Максим Гуров.
Како је најављено, око 330 америчких маринаца биће стационирано у војној бази Вернес у близини Трондхејма, а након „пробног периода“ њихово присуство може бити продужено, а контингент повећан. Верује се да би у случају погоршања ситуације америчка команда оперативно могла да повећа трупе и до 15.000 људи.
Командант америчке морнарице у Европи и Африци, генерал Нил Нелсон изјавио је да присуство снага САД у Норвешкој „повећава капацитет војски обеју земаља за заједничко деловање“.
Како су саопштили из норвешког Министарства одбране, маневри америчких војника неће бити ограничени само на околину Вернеса, већ ће се спроводити и у другим деловима земље.
Ротирање маринаца обављаће се, највероватније, на пола године, и формално они би требало да имају заједничке вежбе са Норвежанима.
„САД су наш најважнији савезник и имамо блиске билатералне односе које желимо да развијамо. Ми добијамо позитивне реакције од савезника, који сматрају да су сурови климатски услови наше земље идеални за обуку и (војне) вежбе“, рекла је норвешка министарка одбране Ине Ериксен Серејде.
Она је навела да одбрана Норвешке зависи од савезничког јачања и да је за норвешку безбедност кључно да њени савезници стекну знање које је потребно да би оперисали у тој земљи…
Норвешка министарка такође је изразила забринутост због руске војне активности од припајања Крима 2014, подсећајући да Норвешка са Русијом дели границу на Арктику.
Западне агенције подсећају да је Норвешка оснивачка чланица НАТО-а и блиска политичка савезница САД, да трупе Северноатлантске алијансе одавно долазе у ту нордијску земљу ради учешћа у војним вежбама, али да никада нису биле стациониране на норвешкој територији.
Страних војних трупа у Норвешкој није било још од 1945. године, када су север земље напустили совјетски војници, након што су ту земљу ослободили од Немаца.
Шведски медији наводе да се Норвешка још пре ступања у НАТО 1949. године обавезала пред Русијом (тадашњим СССР-ом) да неће отворити своју територију страним војним трупама ако није директно угрожена или нападнута.
Касније је ово обећање било преиспитано, како би се страним војскама дозволило да спроводе војне вежбе у Норвешкој.
Руски војни експерти су уверени да је циљ овог америчког контингента заправо припрема инфраструктуре и стварање основе за распоређивање веће и моћније групе америчких војника, у случају погоршања ситуације.
Међутим, мишљења руских стручњака су подељена о томе да ли база САД у Норвешкој блокира пут Русима ка Северном Атлантику.
Док једни заступају тезу да би то могла бити препрека, други тврде супротно, подсећајући да је у северном Атлантику инсталиран систем за откривање и лоцирање (руских) подморница, али да руски подморничари знају како да тај систем заобиђу.
Зато, сматрају експерти, стварање нове базе ипак највише личи на политички одговор САД на јачање руског присуства на Арктику.
Подсећања ради, у последњих неколико година руско Министарство одбране активно тестира технику за борбена дејства у арктичким условима и спроводи вежбе морске флоте, авијације и Ваздушно-десантних јединица, а истовремено гради и војну инфраструктуру на Арктику.
Такође, експерти су уверени и да стационирање америчких маринаца у Норвешкој има везе са плановима Пентагона о размештању база у Европи које би, према замисли Вашингтона, требало да „обуздају руског медведа“.
НАТО је још у јулу саопштио да ће у Пољску и у балтичке земље послати четири батаљона како би спречио „агресију Русије“ на њихове територије.
С друге стране, западни званичници упорно застрашују своје грађане (празним) причама о „руској претњи“.
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је указивао на то да руководство НАТО-а и низа европских земаља шири мит о „руској претњи“ и позвао их је да се одрекну политике обуздавања Русије.
Одлука норвешког Министарства одбране да дозволи распоређивање америчких трупа на својој територији изазвала је, међутим, критике и дела јавности те земље.
„Овим се шаље негативан сигнал. Суочавамо се са хладном политичком климом која изискује предвидивост Норвешке“, рекао је Аудун Лисбакен, лидер опозиционе Социјалистичке леве партије.
Он је истакао да би Норвешка требало да јача своју националну одбрану, а не да стреми ка неком облику трајног присуства трупа САД.
