У неформалном разговору испричао је и анегдоту која илуструје како човек различито сагледава реалност зависно од старосне доби, открио шта воли да чита, али и дао савете како слушати руске песнике и кантауторе Булата Окуџаву и Владимира Висоцког. Овог другог је, каже, најзгодније слушати кад хоћеш брзо да пеглаш.
У дружењу са главном уредницом Спутњика Љубинком Милинчић говорио је и о специфичности посла амбасадора који, како каже, не обухвата само дипломатске обавезе него и људску бригу за стотинак службеника и њихове породице у Београду. А у српској престоници им је, наводи уз осмех, тако добро да сваких шест месеци дође на свет један мали човек.
Руски амбасадор се присетио и свог детињства у Совјетском Савезу које је, истиче, било срећно уз пуно обавеза у школи, музичкој школи.
„Проживео сам 38 година у Совјетском Савезу — пили смо воду са чесме, возили аутомобиле без појасева и сигурносних јастука и ето, преживео сам“, каже у шали и додаје да је огроман плус био то што су сви имали посао, што незапосленост није постојала, а људи су напредовали социјалном лествицом зависно од труда и способности.
„Не могу да кажем да је било богато, шмекерски, али људи су имали нормалан живот, а неке ствари из Совјетског Савеза као што је одсуство великих разлика између богатих и сиромашних многе земље данас треба да узму за пример“, примећује Чепурин.
У Београду, каже, воли да иде на концерте, на Коларац и у Сава центар. Додаје да Србија има много великих уметника, попут Емира Кустурице и Матије Бећковића, које поштује, али и добре глумце као што је Милош Биковић, који успешно гради каријеру у Русији.
Бојан Суђић је, сматра, суперталентовани диригент, а виолиниста Немања Радуловић „чисти Паганини“, и било би добро да обојица више наступају у Русији.
Шта је још открио амбасадор Чепурин и како изгледа незванично и мимо високе политике погледајте у нашем видео-прилогу.
