Како се наводи у чланку, САД су увеле санкције бројним политичарима, бизнисменима и компанијама, почев од администрације руског председника, па све до мотоциклистичког клуба „Ноћни вукови“.
Такође, санкције су биле уведене и против руске одбрамбене компаније „Рособоронекспорт“, иако су те мере недавно укинуте јер је компанија морала да сервисира хеликоптере Ми-17, који се користе у Авганистану.
Међутим, тренутно се у Вашингтону поставља питање кога казнити, будући да више нема руских држављана без ограничавајућих мера, каже сарадник Кенановског института при Центру „Вудро Вилсон“ Мајкл Кофман.
Према његовим речима, једина опција је да се уведу санкције представницима руског Министарства одбране, као и произвођачима наоружања које се користи у сиријском конфликту.
Будући да је Вашингтону потребан муњевити ефекат ограничавајућих мера, Блумберг такође наводи да се разматрају и жестоке финансијске мере, међу којима и забрана америчким банкама да купују руске обвезнице, као и искључење Русије из банковског система СВИФТ.
Крајња мера би могла бити и забрана извоза енергената, иако многи амерички званичници не верују та би тај сценарио био могућ.
Истовремено, „Блумберг“ подсећа да Европска унија не разматра увођење нових санкција Русији због Сирије, а то је недавно потврдио и италијански премијер Матео Ренци рекавши да ЕУ мора да предузме све како би се разрешио сиријски конфликт, али да то неће укључити нове санкције против Русије.
Било како било, закључује аутор чланка, санкције до сада нису ималe практично никаквог ефекта, будући да Русија није променила свој став по питању Украјине, а мало је вероватно да ће променити мишљење и када је реч о Сирији.
