„Иран разуме да Русија очекује тако нешто од пријатељских земаља, али у тренутним политичким условима Иран не подржава било какво прекрајање граница. Сматрамо да је питање националног самоопредељења унутрашње питање народа који живи на овој територији. Он самостално одлучује о сопственој будућности. Иран се не меша у унутрашња питања других земаља, за разлику од западних сила, које су изазвале украјинску кризу. Москва је морала да реагује на то и улазак Крима у састав Русије је била њена реакција на дешавања у Кијеву“, изјавио је Шури, коментаришући иницијативу народног посланика руске Државне думе Јевгенија Фјодорова, који је предложио Ирану да призна повратак Крима у састав Русије.
Пре неколико дана шеф парламентарног одбора за економију и предузетништво Јевгениј Фјодоров обратио се иранском парламенту са молбом да се размотри могућност признавања Крима као дела Русије.
Тренутно руски Крим признаје шест земаља: Авганистан, Венецуела, Куба, Никарагва, Северна Кореја и Сирија.
Казахстан сматра да су резултати референдума на Криму „израз слободне воље грађана“ и „има разумевања за одлуку Москве“, мада званично не признаје полуострво као део Русије. Белоруски лидер Александар Лукашенко је још у марту 2014. године рекао да је Крим „дефакто постао део Русије“ и да ће Белорусија бити „уз Русију“.
