Многи стручњаци су сагласни да тај догађај представља најупечатљивији доказ да САД у војно-политичким несугласицама најбоље разумеју принцип силе.
„Цар бомба“ је надимак за РДС-220 хидрогенску бомбу, која је у почетку требало да има снагу од 100 мегатона тротила, но због превеликог ризика од зрачења и ширења реактивних честица атмосфером, снага јој је била преполовљена.
Бомба је тестирана 30. октобра 1961. године у тачно 11.32 по локалном времену на архипелагу Нова Земља. Бомба је била тешка 27 тона и дугачка осам метара, а обим јој је био два метра. Била је тако велика да није могла да стане у највећи бомбардер тог времена, због чега су на бомбардеру направљене одређене измене.
Бомба је бачена са висине од око 10 километара, ватрена кугла која је тада настала била је широка осам километара, а печурка је била висока 65 километара.
Упркос томе што бомба никада није ушла у војну службу, она је послужила као демонстрација совјетске моћи и технологије у то време, након чега су САД престале да повећавају свој нуклеарни потенцијал, а 5. августа 1963. потписан је Споразум о забрани нуклеарних проба у атмосфери, у космосу и под водом.
